На скупу, поред амбасадора Русије Александра Чепурина и шефа српске делегације при ОДКБ Милована Дрецуна, учествују и стручњаци ОДКБ и Војске Србије.
Организација за колективну безбедност и сарадњу — ОДКБ (рус. Организация Договора о колективной безопасности) је међународна организација настала на простору бившег СССР, која се базира на безбедносно-војној сарадњи, а чине је Јерменија, Белорусија, Казахстан, Киргизија, Русија и Таџикистан.
Ово је област која је делимично заступљена и у оквиру Заједнице независних држава. Поред Шангајске организације за сарадњу (ШОС), где осовина Пекинг-Москва заједно са средњоазијским земљама постсовјетског простора гради безбедносни савез Евроазијског значаја, ОДКБ представља ужу војно-безбедносну алијансу важних држава постсовјетског простора.
Дрецун је рекао да је Србија у ОДКБ-у од 2013. године и да има улогу посматрача, а најавио је интензивирање сарадње.
„Тренутно је сарадња са ОДКБ на нивоу чланства у разним комитетима, међутим, сарадња напредује. Планирамо у наредном периоду интензивнију сарадњу“, рекао је Дрецун.
Он је поновио да је позиција Србије да не буде члан ниједног војног савеза, већ да сарађује у већој мери са свима како би се повећала безбедност земље.
Дрецун је најавио да ће 14. априла делегација Србије на челу са потпредседником Скупштине Верољубом Арсићем отпутовати у Санкт Петербург где ће разговарати о могућности проширења сарадње са ОДКБ-ом.
Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин рекао је да Русија подржава неутралну позицију Србије, али и да је свесна да НАТО са њом снажно сарађује.
„Живимо у временима тешких геополитичких изазова, а када има толико изазова то значи да је интересантно време за политичаре. Јер, када се ништа не дешава и политичари немају шта да раде", изјавио је руски амбасадор.
„Русија подржава позицију Србије у вези са војном неутралношћу, јер је то основно полазиште српске спољне политике, као што је било и полазиште југословенске. Русија је свесна да НАТО снажно сарађује са Србијом и да врши активну пропаганду имајући у виду недавно потписан ИПАП споразум“, рекао је руски амбасадор закључујући:
„Да би Србија остала избалансирана она мора да подржава оба савеза“.
Медијски рат нема победника
Представник руске новинске куће МИА Русија Данас Ела Таранова рекла је да је у току веома интензиван медијски рат, али да у том рату не може бити победника. Она сматра да је управо јака медијска кампања, која је била присутна у Украјини непосредно пред дешавања на Мајдану, довела до свађе два веома блиска народа као што су Украјинци и Руси.
"Тужно је што се и празник победе над фашизмом, који се ове године обележава 70. пут, користи за медијски рат и преписивање историје тако да неки други људи и народи постају хероји и победници", рекла је Таранова.
Она је додала да је руски медијски концерн недавно започео нови медијски пројекат Спутњик, чији је циљ да понуди читаоцима истину а не пропаганду. Пројекат Спутњик тренутно окупља око 65 милиона читалаца широм света.
Стабилност Евроазије доведена у питање
Координатор Аналитичког удружења ОДКБ Игор Панарин рекао је да је безбедност целокупног евроазијског региона доведена у питање.
“Постоји велика опасност од захуктавања конфликта дуж авганистанско-таџикистанске границе са Русијом, брине нас грађански рат у Украјини, напета ситуација у Придњестровљу, као и нестабилност на Кавказу. Све је то показатељ да постоје силе којима је у интересу дестабилизација Евроазије. Поред тога, подаци показују да је производња наркотика у Авганистану 40 пута већа од када су тамо присутне НАТО трупе, а упркос присуству Алијансе раст производње дроге се наставља.
Такође, наводи Панарин, приметно је и повећано присуство НАТО трупа дуж границе земаља чланица ОДКБ. “Стиче се слика да је стратегија западних земаља да уведе хибридни рат у Евроазији зарад нестабилности целог региона, а главни циљ је успостављање хаоса што је и довело до грађанског рата у Украјини”, истиче Панарин.
Војска Србије међу првима позвана на војну параду
Амбасадор Чепурин је рекао да је Русија на војну параду међу првим земљама позвала Србију, као и да се од 60 позваних лидера одазвало њих 30, међу којима је српски председник Томислав Николић.
„Овогодишња парада биће каква до сада још није била, а поред руске војске још 15 земаља је добило позив да учествује у паради. Србија је међу првима која је добила позив имајућу у виду да је била један од највећих савезника у Другом светском рату. Чета од 64 војника парадираће Црвеним тргом, а војници ће ускоро доћи у Москву и почети припреме“, рекао је Чепурин.
