Најновија у низу инцидентних изјава албанског премијера Едија Раме у којој упозорава да ће се Албанија и Косово ујединити уколико Европска унија не отвори путеве за интеграцију Косова, наишла је на осуде Европске уније.
Албанском премијеру није први пут да даје овакве изјаве, али је први пут да их на овакав начин осуди Европска унија. Наиме, ни после „случаја дрон“, ни после недипломатских изјава приликом Рамине посете Београду и сусрета са премијером Александром Вучићем, али ни после пројекције карте велике Албаније на Раминој кући, није било озбиљнијих реакција европских званичника.
Шта је то што је Европску унију понукало да на овакав начин реагује?
Одбрамбена реакција на упућене претње
Према Александру Митићу из Центра за стратешке алтернативе, осуда Раме од стране Европске уније ипак не би требало превише да изненади, јер је овог пута заиста превршио сваку меру.
„Реакцију Маје Коцијанчич у име ЕУ тумачим као дефанзивну, одбрамбену поруку ЕУ у односу на претњу коју је Еди Рама изрекао“.
С друге стране, додаје Митић, чињеница је да многима у ЕУ, али и Рами и Хашиму Тачију, одговара да се прича преусмери на Велику Албанију, не толико што они мисле да је то нешто што је остварљиво, већ да би се извршио притисак на Београд да испуни све оно што се тражи од њега по питању Бриселског споразума.
Геополитичка улога Албанаца
Митић сматра како Едија Раму, али и генерално албанске националне интересе на Балкану, треба гледати кроз призму њихове геополитичке улоге у овом тренутку, односно у последњих неколико деценија.
„То је улога посредника Вашингтона на Балкану. Дакле, сасвим је сигурно да зелено светло у овом случају Рама није добио из Брисела, нити вероватно из Берлина, већ из Вашингтона. Не би требало изгубити из вида да је Тирана, као и Приштина, пре свега под великим утицајем Вашингтона, много више него под утицајем Брисела“, констатује Митић.
На сличном становишту је и политички аналитичар Александар Павић, који сматра да је Рамина изјава, с обзиром на реакцију ЕУ, била у функцији америчких интереса.
„Знамо и из нашег, али и из искуства Украјине, да кад год Американци желе да ставе Европљане под контролу, они им отварају кризна жаришта“, прецизира Павић, који у овој чињеници види узрок овакве реакције ЕУ.
„Ни Албанци, ни непризнате државолике творевине у Приштини, ништа не раде на своју руку“, констатује Павић.
За њега Рамина изјава није само провокација, пошто Албанци стварно желе уједиње Албаније и Косова, али је она највише посредна врста упозорења.
„Еди Рама се користи као нека врста поштара, као упозорење које стиже Бриселу из Вашингтона, а преко Раме, шта може да се деси ако не учините ово, ово и ово“, закључује Павић.
Ситна компензација Београду
С друге стране, за уредника Нове српске политичке мисли Ђорђа Вукадиновића, критичка реакција ЕУ на изјаве Едија Раме није неочекивана јер је, за разлику од неких ранијих које су могле да се подведу под категорију инцидената, ова најновија директно нарушавање свих принципа за које се ЕУ, барем декларативо, залаже. Он додаје како се оваква реакција ЕУ може посматрати и као нека врста компензације, мале награде за Београд, али да јој не треба претерано придавати значај.
Међутим, Вукадиновић наглашава како од промене политике ЕУ нема ништа, јер је јасно да су Албанци, како на Косову, тако и у Албанији, један од стратешких савезника Запада, нарочито главних земаља ЕУ и САД.
Осим ситних померања и повремених пацки, додаје Вукадиновић, не може се очекивати суштинска промена њиховог става.
Вукадиновић још каже како је интеграција Албаније и Косова у разним сегментима, од културе до економије, политике и саобраћаја увелико узела маха, па је Рами вероватно то дало основ да мало бахатије обзнани јавности ту чињеницу.
„Да ли за то има подршку? Директну подршку за ту изјаву сигурно нема, али индиректну подршку на коју рачуна и леђа која има, не само он и не од јуче, јесу САД, односно Вашингтон. Вероватно је то разлог због ког су и до сада инциденти, изјаве и потези албанских званичника из Приштине и Тиране углавном пролазили без одјека и адекватне реакције“, закључује Вукадиновић.
