Европска комисија нагласила је данас да су сви на Западном Балкану, укључујући Албанију и Косово, прихватили обавезе добросуседства, сарадње и помирења на путу ка ЕУ, тако да су „у том оквиру посебно неприхватљива сва провокативна саопштења“.
То је изјавила портпаролка у Европској комисији Маја Коцијанчич на питање новинара како Комисија гледа на изјаве албанског премијера Едија Раме да ће се Албанија и Косово ујединити.
Свако напредује ка ЕУ својим ритмом
Маја Коцијанчич је поновила да западнобалканске земље „напредују свака својим ритмом уз поштовање начела и стандарда ЕУ“.
На молбу агенције Бета да се осврну на оцене српског премијера Александра Вучића да је реаговање ЕУ на Рамине изјаве било веома млако, званичници у Европској комисији су узвратили да сматрају да је реаговање било „веома јасно и недвосмислено“.
На питање да ли дијалог Београд-Приштина, који је већ у застоју, може бити угрожен тиме да је Рамине изјаве подржао и шеф дипломатије у Приштини Хашим Тачи, саговорници у Европској комисији су рекли да „Тачи није подржао Рамине изјаве“ и нагласили да Комисија сматра да дијалог Београд–Приштина није у застоју и да се наставља радом стручњака.
Према дипломатским изворима у Бриселу, нова рунда дијалога би могла да се одржи на маргини сусрета премијера шест држава Западног Балкана 21. априла у Бриселу, што је наставак недавног таквог сусрета у Приштини, где је највећа пажња посвећена изградњи инфраструктуре у региону уз обећану подршку ЕУ од милијарду евра.
Најпре се мора првенствено спровести оно што је у дијалогу већ договорено, а како је речено, свакако ће на ред доћи и питање Заједнице српских општина.
На опаску да је Тачи изјавио да Рамине речи „одражавају реалност која се може остварити у будућности и произићи из изолације Косова од стране ЕУ“, званичници у Бриселу су рекли да је јасно одбачена Рамина изјава и да нема никакве сумње око става ЕУ.
Одбачена идеја о стварању Велике Албаније
На молбу да кажу како гледају на оцене српских највиших званичника да Рамини у више наврата исказани ставови значе залагање за стварање „Велике Албаније“ и представљају изазов миру и стабилности у региону, одговор је гласио да западнобалканске земље могу напредовати ка ЕУ искључиво ако спроводе начела помирења и сарадње.
Европски дипломатски извори су Бети такође пренели да је ЕУ већ раније одбацила замисли албанских политичара о стварању тзв. „Велике Албаније“, уз опаску да Рама можда жели да игра водећу улогу међу свим Албанцима на Балкану, али и да има оцена да он таквим залагањем циља да прикупи и гласове деснице уочи предстојећих локалних избора у Албанији.
Очекује се да европски комесар Јоханес Хан и висока представница Федерика Могерини, која је крајем марта била у Београду и Приштини, усвоје и Европској комисији и Савету министара ЕУ поднесу извештај о напретку дијалога.
Кад је реч о дијалогу Београд–Приштина, како је речено, сматра се да дијалог није у застоју и зато што је у последње време дошло до напретка склапањем споразума о правосуђу и престанком постојања структура цивилне заштите на северу Косова.
Дијалог се наставља, а тек треба да се усвоји статут Заједнице српских општина, о чему је постигнут договор у Бриселском споразуму Београд–Приштина.
Више техничка „дорада“ је у току око међународног позивног броја, иако албанска страна ту затеже и настоји да се постави као „држава“, енергији, осигурању возила.
