„Врло пажљиво пратимо оно што се дешава у политици НАТО-а на такозваном источном крилу. Понекада НАТО користи чак такве стране изразе као што је ’државе на линији фронта‘, као да живимо у ратним условима“, рекао је Уљанов у интервјуу за РИА Новости.
Према његовим речима Алијанса је нагло увећала број војних маневара у близини руских граница, активно складиштећи војну технику и стварајући „штабске ћелије“.
У складу са Основним актом између Русије и НАТО-а из 1997. године, Алијанса се обавезала да на територији својих нових чланица неће размештати значајне борбене снаге.
Међутим, како каже Уљанов, нема јасног одређења шта су то значајне борбене снаге, а НАТО је својевремено категорично одбио израду одговарајућег меморандума о узајамном разумевању.
„Руководићемо се сопственим представама о том питању, пажљиво пратећи развој догађаја“, рекао је Уљанов.
„По свему судећи, НАТО је, како би избегао оптужбе за кршење договора, решио да прибегне трику са ротацијом контигената — нове снаге се појављују, али оне тамо бораве извесно време а затим се ротирају и то, наводно, није стално размештање“, тврди Уљанов.
Према његовим речима, са тачке гледишта руских интереса безбедности, суштина није у самој ротацији, већ у томе што се појављују нове додатне снаге и ако оне по својим размерама буду достигле ниво који за нас представљају битне борбене снаге, моћи ћемо да кажемо да је Алијанса прекршила своје обавезе.
На питање да ли ће Споразум о ликвидацији ракета средњег и малог домета остати на снази у условима када Русија и Америка оптужују једна другу за његово кршење, Уљанов је рекао да хоће.
„Колико памтим, САД не планирају да иступају из тог споразума, а ни ми“, рекао је он, додајући да су се у САД могле чути изјаве неких стручњака да Вашингтон треба да иступи из споразума, али да власти САД не деле такво мишљење.
„Ми признајемо да узајамне претензије постоје. Више пута смо о њима говорили, а како би се оне уклониле, води се дијалог“, рекао је он.
Одговарајући на питање да ли се може констатовати стагнација билатералног нуклеарног разоружања Русије и САД, Уљанов је рекао да то није тачно.
„Од 1987. године непрекидно радимо са Американцима на смањењу арсенала. Процес је у току, па се ни о каквој стагнацији не може говорити“, рекао је Уљанов, истичући да би велики број земаља хтео да се убрза темпо нуклеарног разоружања.
„У пракси тамо нема никаквог застоја“, наглашава он.
На питање како тренутно стоје ствари око ратификације Споразума о општој забрани нуклеарних проба, Уљанов је рекао да се ситуација последњих година није битно мењалa.
Број земаља које су ратификовале овај споразум је, према његовим речима, већ достигао 164, а потписале су споразум укупно 183 државе.
„Цифре су солидне и уливају оптимизам, мада је ступање споразума на снагу још врло далеко, зато што је за то потребно да га ратификује још 8 земаља са такозваног списка 44. Реч је о Северној Кореји, Индији и Пакистану, које нису чак ни потписале Споразум, као и о пет земаља које су га потписале, али га нису ратификовале — то су Израел, Египат, Иран, САД и Кина“, рекао је Уљанов.
Све док остале земље не ратификују споразум, он неће ступити на снагу, па и перспективе у том правцу, према његовим речима, делују крајње магловито.
