Влада Србије је успела да у тешкој геополитичкој ситуацији одржи стабилност на спољнополитичком плану и да, упркос различитим притисцима, сачува више него коректне односе са Русијом, сматрају саговорници Спутњика. Према њиховој оцени, ово је највећи успех једногодишњег рада Владе формиране 27. априла прошле године, на челу са Александром Вучићем, и уз подршку постизборне коалиције СНС-СПС-ПУПС-ЈС-СДП.
Одолевање притисцима
„У временима када се дешавају озбиљни тектонски поремећаји, а Србија се налази на тој тектонској оси, Влада је успела да одржи стабилност. Успела је да стоји на обе ноге, једном ногом на једној, а другом ногом на другој тектонској плочи“, каже за Спутњик социолог Владимир Вулетић.
Велики успех Владе је, према историчару Драгољубу Анђелковићу, што није подлегла притисцима Европске уније и Америке да се дистанцира од Русије. „Притисци су били значајни, али се ипак то није десило, нити мислим да ће се у наредном периоду десити“, констатује Анђелковић за Спутњик.
Сличног става је и аналитичар Дејан Вук Станковић, који истиче да је Влада успела да сачува више него коректне односе са Русијом.
„У европским интеграцијама се није нарочито напредовало, а и сумњам да може без доследнијег и добронамернијег става Брисела према Београду, јер стално искрсавају неки нови услови“, конкретизује Вук Станковић за Спутњик. Он додаје да се, регионално гледано, Влада поставила прилично мирољубиво према окружењу које није мирољубиво.
Непопуларне мере и висок рејтинг
С друге стране, према Владимиру Вулетићу, Влада је успела да спроведе неке врло непопуларне мере које, како каже Вулетић, нису донеле ништа добро већини становништва, а да притом и даље остане политички стабилна и да не угрози свој рејтинг.
„Лично не мислим да су то мере које ће дугорочно довести до побољшања живота, али влада има политичку одговорност и кредит грађана. Међутим, видећемо колико ће тај кредит трајати и када ће доћи на наплату“, прецизира Вулетић.
Он додаје да је, са становишта обичних грађана, ово још период у коме људи нису добили ништа од онога што су очекивали и што им је, на неки начин, наговештено.
Уштеде и пад привредне активности
Када је у питању економски део рада Владе, према економисти Горану Николићу, с једне стране постоје позитивни помаци у жељи да се изврши прилагођавање потрошње реалним могућностима. С друге стране, додаје Николић, постоје релативно лоши економски показатељи пада индустрије и привредне активности генерално.
„Имате покушаје да се новим подстицајима привуку страни инвеститори, што сматрам добрим приступом. С друге стране, имате и законом предвиђено убрзање приватизације, односно реструктурирање предузећа која још нису приватизована. То ће бити проблем, пошто доноси опасност да се угасе многа предузећа, јер ће вероватно бити врло мало купаца", констатује Николић за Спутњик.
Нереформисан јавни сектор
Дејан Вук Станковић напомиње да су донети готово сви закони који су се тицали предуслова за динамичан економски развој — започета је, захваљујући мерама штедње и бољег прилива у буџет, финансијска консолидација, али су изостале велике инвестиције, а самим тим и експлозован привредни раст; покренута је борба против корупције…
Влада није израдила и спровела — и то је према Дејану Вуку Станковићу велики недостатак у њеном раду — програм рационализације јавног сектора и државне управе. Како наглашава Вук Станковић, за модернију државу потребан је много рационалније схваћен јавни сектор и много одговорнија и ефикаснија државна администрација.
