Испитаницима је као одговор на питање о значају који је имала у победи било понуђено пет опција — Велика Британија, Совјетски Савез, Сједињене Америчке Државе, „нека друга војска“ и „немам став“. Само 13 одсто анкетираних кључну улогу у ослобађању Европе приписало је Црвеној армији. Највећи број испитаника који је дао тај одговор на питање је из Немачке (17 одсто), а најмање из Француске (8 одсто), а да је СССР одиграо кључну улогу сматра 13 одсто Британаца.
У зависности од земље у којој је спроведена анкета, од 19 до 34 одсто становника није могло да одговори на питање о томе ко је највише допринео ослобођењу Европе у Другом светском рату. Само 2-3 одсто испитаника у свакој земљи сматра да су кључну улогу у ослобођењу Европе одиграле неке друге оружане снаге.
Анкета је спроведена између 20. марта и 9. априла у Великој Британији, Француској и Немачкој. Узорак је износио 3.000 људи (по хиљаду из сваке земље) различитог узраста, пола и места у различитим регионима ових земаља.
Према различитим оценама, Црвена армија је ослободила скоро 50 одсто територије савремених европских држава, не узимајући у обзир савремени европски део Русије, и имала много више људских губитака у односу на савезнике. Укупан број становника земаља које је ослободила Црвена армија износио је више од 120 милиона људи у 16 данас независних земаља Европе. Заједно са савезницима, војска СССР-а је учествовала у ослобађању још шест земаља.
Водећи стручњак научног сектора извршне дирекције Руског војно-историјског друштва Константин Пахаљук сматра да је од свих ових цифара најважнија та од скоро 25 одсто људи који не могу да одговоре на тако једноставно питање — Ко је одиграо кључну улогу у ослобођењу Европе.
„То по мени показује да је за савремене Европљане Други светски рат већ некаква далека историја, која се већ налази ван граница свакодневног и актуелног. На пример, према последњим анкетирањима у Немачкој, већина младих не зна шта је Аушвиц. Тачније, сећање на Други светски рат бледи из свести Немаца. Исти процеси се одвијају и у другим земљама. Поред тога, на мишљење Европљана озбиљан утицај врше и Сједињене Америчке Државе: не треба заборавити да су они снимили много филмова о томе како су побеђивали у том рату. Ми такође имамо филмове, али проблем је у томе што се у Европи приказују амерички филмови, а не наши“, објашњава Пахаљук.
Потпредседник ИО СПС-а Бранко Ружић каже за Спутњик да ревизија историје просто није могућа.
„Јасно је да је СССР пре уласка Немачке у Други светски рат имао пре свега економски и политички пакт са тадашњом Немачком на основу споразума Молотов-Рибентроп (Пакт о ненападању између Немачке и СССР-а прим.аут.), али је управо Совјетски Савез био тај који је понео тај бајрак слободе не само у Европи већ и у читавом свету. И западне силе, попут Америке и Британије, одиграле су ту, наравно, велику улогу, а на тактичком плану и мали народи, попут Срба или југословенског народа. Таква истраживања нису у функцији валоризовања свега онога што је урађено у Другом светском рату и не користе никоме“, каже Ружић.
Он додаје и да наша позиција није таква да се стављамо на било чију страну, јер, подсећа он, историјски је познато да су обе стране биле против Немачке.
„Да се ми у 21. веку бавимо тиме — нама као малом народу то није потребно. Потребни су нам добри односи и са Америком и са Руском Федерацијом, а своје проблеме, ако их имају, ове две земље ће решити неком другом, вишем нивоу“, наглашава Ружић.
„Наравно, то што на Западу не знају историју, и људи који живе у земљама где је спроведено анкетирање не поседују објективна знања, то обесхрабрује. Обесхрабрује и чињеница да су тада наши очеви и дедови успели да извоу победу, а данас ми не можемо да одбранимо тековине те победе. Нажалост, данас нема историјске правде. Што је и показало ово анкетирање“ — рекао је Спутњику правобранилац, руководилац Центра за правну помоћ „Москва-Руси“ Михаил Јофе.
„На погледе Европљана утиче и ниво и доминација политике коју у тим државама спроводе према Русији: не само да прећуткују историјске чињенице, већ их и изопачују” — сматра правник.
Ојген Нојбер, представник друштва Берлински пријатељи народа Русије:
„Према званичним подацима око 64 одсто становништва читаве Немачке сматра 8. мај даном ослобођења. Тумачење искрцавања америчких трупа на обалу Нромандије као одлучујућег догађаја за победу није исправно. Ово тумачење је чедо хладног рата. Сви они који су заинтересовани за аутентичну перцепцију историје не сумњају да су Битка за Москву, херојска борба за Стаљинград, тенковска битка код Курска, која је вратила иницијативу у руке совјетске армије, преломне тачке које су предодредиле пораз фашистичке Немачке. Према мом уверењу и уверењу многих историчара, Русија, совјетски народ, постигли би победу и без помоћи САД, мада по цену још већих жртава. Ми смо захвални свима, како западним савезницима, тако и учесницима француског илегалног покрета, али одлучујући допринос победи над фашистичком Немачком је дала Црвена армија. Не немачком језику постоји пословица чији смисао се може пренети овако: Чињенице су тврдоглава ствар. Сваки историчар заинтересован за истину у датом тренутку располаже огромном количином архивског материјала који говори да је највеће губитке немачка армија претрпела управо на источном фронту. То су просто чињенице, то се не може порећи, а игнорисати ове чињенице значи изокретати историју. Сматрам да савремена промена европске политике према Русији и напади медија који одатле проистичу противрече интересима народа ЕУ. Лоше је када се не узимају у обзир чињенице. Истина се не може дуго сакривати“.