Фискални савет је указао да би се у случају да пензије и плате буду повећане ове године, фискални дефицит већ током 2016. практично вратио на ниво од пре отпочињања фискалне консолидације и да би било немогуће заустављање растуће путање јавног дуга и избегавање кризе.
У редовном извештају Фискалног савета о кретањима у марту наведено је да је умањење пензија и плата у јавном сектору кључна мера фискалне консолидације која је донела убедљиво највеће и неспорне уштеде у буџету у 2015. години.
„Одређена побољшања у наплати јавних прихода не могу да надоместе уштеде постигнуте умањењем плата и пензија“, сматра Фискални савет.
У случају да пензије и плате буду повећане ове године, фискални дефицит већ током 2016. практично би се вратио на ниво од пре отпочињања фискалне консолидације и било би немогуће заустављање растуће путање јавног дуга и избегавање кризе, оцењено је у извештају.
„Нешто повољнији фискални трендови уочени у првом кварталу морали би се очувати и из другог разлога као одговарајућа резерва, уколико спровођење неке од преосталих мера фискалне консолидације не буде у потпуности успешно“, навео је Фискални савет.
Према оцени Фискалног савета, већ се касни са реформама чије је спровођење кључно за трајно оздрављење јавних финансија и смањивање дефицита и након 2015. године, када се исцрпе ефекти умањења пензија и плата.
Фискални савет је навео да ту спадају реформе великих јавних предузећа — ЕПС-а, Србијагаса, Железнице Србије, затим решавање судбине предузећа у реструктурирању до краја године, планови за рационализацију броја запослених у јавном сектору до краја 2017. године и реформа Пореске управе.
Фискална кретања у прва три месеца 2015. године могу се у начелу оценити као задовољавајућа, сматра Фискални савет, наводећи да је дефицит државе у првом кварталу био веома низак, при чему је фискални дефицит у марту умањен за око 15 милијарди динара, у односу на исти месец претходне године.
Главни разлог за ово побољшање је смањење расхода за пензије и зараде у јавном сектору, саопштио је Фискални савет.
Међутим, јавни дуг је у марту повећан за 450 милиона евра и на крају месеца износио је 24,6 милијарди евра, што је готово 75 одсто БДП-а, док је остварени фискални дефицит у марту од 25,7 милијарди динара већи за 10 милијарди динара него у фебруару, али је овакав резултат био очекиван, наведено је у извештају Фискалног савета.
