Извртање историје СССР-а и историје самог украјинског народа није нова појава у уџбеницима који се штампају у Кијеву.
Још почетком 2000-их у украјинским школским приручницима могло је да се прочита како су „у Бабјем Јару нацисти стрељали више од 100 хиљада људи“. Притом, нема никакве назнаке да су већину стрељаних, њих 60 хиљада, чинили Јавреји, а да су у самој егзекуцији учествовали и Украјинци. Као „ослободиоци“ представљени су борци Украјинске устаничке армије, која је као прво сарађивала са фашистима, а као друго, није ослободила ниједан украјински град — то је учинила 1944. године Црвена армија.
Сад је дошао ред на Русију. Још у априлу, медији су саопштили да су се у новим издањима украјинских уџбеника појавили поглавља у којима се саопштава да је „рат украјинског народа против руске агресије постао централни догађај најновије историје не само Украјине, већ и читаве Европе и света“, а „Много људи је спознало да је потчињавање Украјине Русији могло да доведе до физичког уништења и геноцида украјинског народа“.
Научни сарадник Руског института за стратешка истраживања Константин Залески сматра да овакви експерименти у сфери образовања немају за циљ проучавање историје, већ оправдавање сопствене политичке позиције.
„Како се сада може писати о фебруарском државном удару, како се може писати о грађанском рату у Донбасу који се назива антитерористичком операцијом, ако он још није завршен? Историја се не пише за време догађаја. Ако се проучава како се развија људско друштво, базирајући се на тренутним политичким паролама, не може се доћи до исправних закључака. Тачније, то је чисто политички поступак. Стиче се утисак као да се људи на власти плаше да неће имати довољно времена, да ће их сутра отерати, да једноставно неће стићи да ураде оно што желе“.
Ипак прича око образовног система излази далеко ван оквира политике. Како је истакао коментатор аналитичког интернет-издања „Спутњик и погром“ Андреј Никитин, пошто је анализирао низ украјинских уџбеника, када на оваквим приручницима буде стасало неколико генерација, „пред нама ће се појавити не јужноруски етнос, већ секта са 40 милиона следбеника који имају крајње специфичан однос (…) према свету уопште“ — биће огорчени на њега зато што је он непрестано ометао развој украјинске изузетности.
