Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) Европске уније и Косова потписан је директно у Европској комисији, а уместо да „обија“ прагове свих 28 држава-чланица ЕУ и понаособ чека сагласност сваке од њих, као што је то својевремено био случај са Србијом и другим земљама у региону, ССП ће бити потписан директно у Европском парламенту, а према неким информацијама то би могло да се деси већ половином јуна.
Саговорници Спутњика сматрају да је експресна ратификација ССП-а са Косовом у ЕП, фактички обесправила мишљење пет чланица ЕУ које не признају Косово и тако прекршила правило досадашњег начина примања чланица у ЕУ. И не само то. Отворила је врата још једном преседану.
Др Александар Гајић са Института за европске студије објашњава да се на овај начин ратификације ишло управо да би се заобишло пет земаља ЕУ које не признају Косово. Александар Митић из Центра за стратешке алтернативе додаје да је изабрао „скраћени пут“ јер ЕУ гура Косово као независан идентитет и да се због тога процедуре мењају, уз објашњење, да је ово начин да Косово поново постаје „јединствен случај“.
Дискриминација петорке
Гајић објашњава да се на овим чином донекле дискриминишу државе које су противе независном Косову.
„Овакав потез штети не само Србији већ и равноправности чланица унутар ЕУ, јер се досадашња пракса о придруживању крши. Посебно је негативан за земље које нису признале Косова, јер се на тај начин њихов глас не третира равноправно“, објашњава он.
Митић напомиње да су пет земаља ЕУ које нису признале Косово под притиском да формално не блокирају било какав споразуму везан за Косово.
„Европска комисија их овим чином не приморава да признају Косово, али јој свакако јесте циљ да на њих изврши још већи притисак и да релативизује њихово противљење признању независности Косова“, објашњава Митић.
Опасан преседан
Гајић наводи да се овакав преседан ратификовања споразума са ЕУ може касније применити и у другим случајевима.
„Ако је могло са Косовом, зашто онда не би могло да се исти поступак примени и у случају дела земље-чланице ЕУ или не-чланице, који се рецимо, отцепи од матичне државе“, каже он наводећи да ће се ССП са Косовом потписати мимо жеља свих држава чланица ЕУ.
Митић подсећа да је пре проглашења независности Косова постигнут неки интерни договора унутар ЕУ да чланице које не желе да признају Косово као суверену државу не блокирају одлуке осталих чланица које су признале Косово.
„Дакле, с једне стране, оним државама у ЕУ које нису признале Косово то се толерише. Заузврат, оне не блокирају ствари које се тичу лобирања за Косово“, каже он сматрајући да је доста чудан и вештачки начин на који се Косово приближава ЕУ.
Споразум о стабилизацији и придруживању са Косовом Европска комисија усвојила је 30. априла у складу с Лисабонским уговором, по коме ССП за Косово не захтева да га ратификују све државе чланице ЕУ понаособ, због чега ће споразум бити примењен много брже.