Према њеним речима, Русија је још једном показала да је спремна за дијалог и да је заинтересована за сарадњу са Европом и САД.
Матвијенкова сматра и да је позитиван сигнал то што је Кери поменуо могућности укидања санкција против Русије.
„Али на жалост то се условљава на тај начин што се само на Русију ставља одговорност за реализацију споразума из Минска. У том случају требало је увести санкције и Украјини и Русији и обе стране обавезати да активно раде. Уместо да подстичу кијевске власти да седну за преговарачки сто са својим народом, са својим грађанима који имају друкчије ставове, да се нађе политичко решење тог проблема, уместо да се кијевске власти натерају да строго поштују Минске споразуме у политичком делу, све време се такви услови постављају само Русији“, констатовала је она.
Русија, додала је сенаторка, чини све да Мински споразуми буду спроведени, али она није страна у сукобу, већ само ствара услове да ти Споразуми буду реализовани.
„Одговорност за оно што се дешава у Украјини ипак лежи на Кијеву и пре свих од званичника кијевских власти треба захтевати потпуну реализацију Минских споразума. Засад не видимо такву жељу да се дају реална аутономна права регионима Украјине, да се спроведе децентрализација управе. Не видимо намеру да се региони који имају друкчије становиште позову на разматрање реформе Устава. Све се то одвија у кулоарима, без вођења рачуна о мишљењу региона југоистока“, упозорила је Валентина Матвијенко.
Стога, поручила је она, ако се укидање санкција Русији и даље буде условљавало деловањем кијевских власти од тога ништа неће бити.
Сенаторка је позвала на окончање санкција које, како је истакла, нису постигле никакав циљ — нису поправили ситуацију у Украјини, нису натерале Русију да промени принципијелни став, а економски је постала јача, јер се бави заменом увоза и развојем односа са државама других региона — Кином, Индијом, као и другим земљама БРИКС-а.
„Санкције против Русије су показале сву бесперспективност таквог притиска. Историја то потврђује — биле су санкције против Југославије, Ирана, Кубе — треба макар извући поуке из историје, да је то апсолутно неефикасно средство притиска на суверене државе“, истиче Валентина Матвијенко.
Она је указала и да у Европи има све више гласова који говоре о штетности санкција по европску привреду, изразивши наду да ће на крају победити здрав разум и да ћемо са језика ултиматума и уцена прећи на дијалог и заједничко тражење мирног решења сукоба и сарадњу на правцима који су данас заиста претње савременом свету, као што су тероризам и међународни криминал.
