Лист наводи да „Турски ток“ може представљати почетак нове ере у политичким и економским односима Русије и Турске.
„Овај уговор, такође, може отворити пут Евроазијском енергетском савезу који ће ставити под знак питања планове Европе у области енергетике“, каже се у чланку.
ЕУ је 2015. године објавила да намерава да повећа своју енергетску безбедност и створи европски енергетски савез.
И Русија, пише Форбс, може основати свој енергетски савез у оквиру Евроазијског економског савеза и Међународне асоцијације економије и енергетике (IAEE) у који улази Турска.
Географски положај Турске ствара је важним стратешким играчем, како за Европу, тако и за Евроазију. Стварајући планове за европски енергетски савез, ЕУ треба да води рачуна о тој стратешкој улози, пише Форбс. Према мишљењу листа, у наредним годинама западни политичари и инвеститори ће морати да се такмиче за благонаклоност Анкаре.
Форбс, при томе, наводи да око 60 одсто гаса који купује сама Турска, долази од руског „Гаспрома“. Како предвиђају експерти, потражња за енергентима у Турској превазићи ће понуду најмање до 2030. године.
Пројекат „Турски ток“ предвиђа изградњу гасовода јачине 63 милијарди кубних метара гаса годишње из Русије у правцу Турске преко Црног мора којим ће се допремати до турско-грчке границе 47 милијарди кубних метара гаса. Предвиђа се да Турска и Грчка изграде гасни хаб, а да земље ЕУ самостално изграде гаснотранспортне системе за даље прихватање гаса на својој територији.
