Министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров боравиће сутра у посети Београду, на позив шефа српске дипломатије Ивице Дачића, и том приликом ће се састати с највишим званичницима Србије, саопштило је Министарство спољних послова Србије. Лавров на београдски аеродром стиже у четвртак око 18 часова.
Главне теме разговора биће, како је саопштено, сарадња Србије и Русије, билатерални односи, као и српско председавање ОЕБС-у.
Ђукић, који је дипломата и стручњак за Русију и постсовјетски простор, у разговору за Спутњик каже да посета руског шефа дипломатије долази у деликатном моменту, имајући у виду опасност од јачања тероризма у балканским земљама, политичке, друштвене и економске реформе и приближавање Европској унији, изградњу Турског тока, притиске Запада да се уведу санкције Русији…
„Због свега тога су посете и контакти с руске стране на високом и највишем нивоу од кључне важности за одржање садашњег политичког курса Србије, а рекао бих и доброг дела бројних малих балканских земаља и народа, нарочито када имамо у виду притисак под којим се они налазе већ један дужи период", оцењује Ђукић.
Он је подсетио да је ових дана гост Београда била и председница горњег дома руског парламента Валентина Матвијенко.
„Интезивне високе посете из Русије Србији се могу оценити као изузетно значајне за одржање овог курса, за његово продужење, продубљивање, и за једну стабилизацију ситуације која је итекако потребна. Без тога овај регион заиста не може опстати ни у садашњем облику ни у садашњим дометима. Ти домети, нажалост, нису онакви какве бисмо очекивали, када је реч о жељи свих балканских земаља да се придруже Европској унији. Те жеље не само да нису испуњене него је разочарење веома велико".
Према речима овог дипломате, Србија треба да остане истрајна у одлуци да не уводи санкције Русији, али не сме да одустаје ни од свог европског пута.
„Било каква радикална промена спољнополитичког курса Србије у овом моменту дестабилизовала би ситуацију у Србији и региону. А што се самог уласка у Европску унију тиче, то је прича на дугом штапу и ми ћемо видети за годину-две дана да ли је та прича уопште одржива, имајући у виду веома децидне изјаве званичника Европске уније да од уласка у ЕУ до 2025. године нема ништа", упозорава Ђукић.
Садашњим властима, сматра Ђукић, потребно је још неко време да се увери у одрживост, или неодрживост, садашњег политичког курса.
„При томе наравно, без ових посета, без контаката на високом нивоу, било би тешко одржати овај садашњи курс, било би тешко издржати притисак којем је изложен Београд, али и неке друге државе у суседству које нису још сасвим подлегле западном, односно америчком притиску", објашњава дипломата.
Ђукић указује и на утицај преговора о испоруци руског гаса европским земљама на глобалне политичке односе, који укључују и балканске земље.
„Ми смо видели како је торпедован Јужни ток и шта је од свега тога добила Бугарска. Сада је опет реч о једној великој игри око Турског тока. Сједињене Америчке Државе, односно Вашингтон, одувек је био против руског гаса у Европи. То је прича стара више од пола века. Када су почели први преговори, још шездесетих година, када је Хрушчов почео да преговара са Западном Немачком и Италијом о испорукама гаса у Западну Европу, Америка је била изричито против тога", подсећа Ђукић.
Он, ипак, верује да постоји начин да Србија, као и друге земље у региону, издрже притиске (са Запада) како би се балкански простор стабилизовао и постао „нова кичма енергетског снабдевања Европе".
