Штампа указује и на веома оштре тонове у владајућој коалицији у Берлину између канцеларкиних демохришћана и Социјалдемократске партије вицеканцелара Зигмара Габријела.
Демохришћани су љути због оштрих захтева социјалдемократа да се листе такозваних „селектора“, оних које је америчка НСА прислушкивала, објаве чак и против воље Американца. Заменик Меркелове у Хришћанско-демократској унији (ЦДУ) Армин Лашет упозорио је индиректно своје актуелне партнере да стављају „на коцку“ сигурност Немачке.
Лидер Социјалдемократске партије (СПД) и секретар Јасмин Фахими затражили су увид у те листе, независно од става Америке, а Меркелова је још и рекла да „једна немачка канцеларка не сме бити потчињена Американцима“ чиме је, како оцењује штампа, пре свега, на себе навукла љутњу демохришћана.
Шеф посланичког клуба демохришћана Фолкер Каудер је, поводом таквих захтева СПД-а, говорио о „оптерећењу коалиције“, док је заменица Меркелове у ЦДУ Јулија Клекнер, све то повезала са по СПД лошим резултатима анкета истраживања јавног мњења.
„Човек све више стиче утисак да СПД хитно тражи тему како би могла да се извуче из лоших резултата популарности странке“, рекла је Клекнер.
Социјалдеморкате су, међутим, за свој став добиле подршку и бившег канцелара Герхарда Шредера, а и опозициона партија Зелени је од Меркелове захтевала хитно разрешење афере БНД и НСА.
Заменик шефа посланичког клуба партије Зелени Константин фон Ноц оптужио је владу у Берлину за „десетогодишњи правни хаос у БНД“, док је шеф либерала, данас ванпарламентарне партије, Кристијан Линднер упозорио на опасност од „Вотергејт афере“, због које је амерички председник Ричард Никсон морао да поднесе оставку 1974. године.
„Ако се Меркелова не побрине за једно безусловно разјашњење, онда би афера могла добити шире димензије 'Вотергејт афере' у Америци“, рекао је Линднер, који је овог викенда поново изабран за шефа либерала и најављује повратак своје странке у Бундестаг.
