Међу принципима новог савеза је смањење зависности економије од нафте и гаса, диверсификација и осигурање непрекидних испорука.
Не тако давно, у интервјуу руским медијима Шефчович избегао је да одговори на питање да ли је само Русија крива за прекид у испорукама гаса преко Украјине.
Прoфесор Руске академије привреде и државне службе при председнику Русије Сергеј Мјасоједов сматра да је Европски енергетски савез пре свега политички пројект и да није направљен „за нешто“, већ „против неког“, односно против „монопола ’Гаспрома‘“, чији удео на европском тржишту износи између 25 и 30 одсто.
Он додаје да ће, ако би у оквиру тржишних односа са „Гаспромом“ неке земље Европе могле да добију помоћ у виду инфраструктурних инвестиција и других повластица, „централизација“ ће врло отежати овај процес.
„Кажу нам да је монопол ’Гаспрома‘ лош и као противтежу покушавају да створе други енергетски монопол у ком ће европски комесар у суштини доносити одлуке о томе под којим условима и са киме земље ЕУ имају право да воде енергетски дијалог. Уз то, како би енергетски савез прорадио пуном снагом, треба привући инвестиције, створити одговарајућу инфраструктуру. Према оценама стручњака, то ће моћи да се уради тек 2030. године“, објашњава Мјасоједов.
И експерт Фонда за националну енергетску безбедност Александар Пасечник оцењује да, у жељи да учини енергетске испоруке транспарентнијим, Брисел додатно бирократизује овај процес. Са тачке гледишта аналитичара сумњиво делује и рачунање ЕУ на гасне потенцијале каспијских држава, на пример, Азeрбејџана.
„Азербејџанско налазиште Шах-Дениз може да обезбеди максимално 10 милијарди кубних метара годишње. То неће озбиљно променити енергетски баланс ЕУ, којој ће ’плаво гориво‘ бити све потребније. Ситуацију неће спасити ни гас из шкриљаца, јер, пре свега, нема одговарајуће инфраструктуре за његов транспорт. У Европи има много подземних складишта и она стоје празна, њихова попуњеност не премашује 30 одсто. Уз то, све ће преузети азијска тржишта и ниједна разумна приватна компанија неће продавати гас Европи да би угодила Вашингтону, ако постоји могућност да исти тај гас прода скупље“, каже Пасечник.
Уколико, сматра Пасечник, Европски енергетски савез не узме у обзир ове моменте и почне да се односи према „Турском току“ исто као што се раније односио према „Јужном“, на пример у Србији, уместо алтернативних извора гаса, појавиће се „алтернативна смрзавања“.
Посебно ако се има у виду да се диверсификацијом гасних маршрута бави и Русија, окрећући се између осталог ка Кини.
