Дачић је на седници Савета безбедности УН рекао да процес међусобног помирења не може бити потпун без судског процесуирања бивших припадника ОВК, одговорних за прогон Срба, Рома и других неалбанаца, али и њихових политичких противника међу косовским Албанцима и изразио очекивање да ће бити створени неопходни услови за то.
„Посебан значај придајемо процесуирању случајева на основу налаза Специјалне истражне јединице ЕУ о нехуманом третману људи и илегалној трговини људским органима на Косову и очекујемо да се одлука о формирању специјалног суда што пре усвоји“.
Он је нагласио да је влада Србије у потпуности посвећена дијалогу који се води уз посредовање ЕУ и да очекује да ће његов наставак учврстити основе за имплементацију свих већ постигнутих договора.
„Влада Србије савесно, доследно и у предвиђеним роковима испуњава све своје обавезе проистекле из до сада постигнутих договора. Србија је дијалогу са Приштином приступила отворено и са искреном жељом да се пронађу практична решења која ће омогућити нормалан живот свих становника Покрајине, у склопу ширег процеса интеграције региона у Европску унију. Томе несумњиво доприноси и учешће Срба у политичком животу на КиМ“, рекао је он.
Шеф дипломатије је такође истакао да је присуство у несмањеном обиму мисије УН од суштинског значаја за стабилност и стварање услова који треба да воде у правцу трајног и одрживог решења за питање Косова и Метохије.
Говорећи о региону, Дачић је рекао да Србија својим конструктивним приступом настоји да конкретно допринесе реализацији циља трансформације Западног Балкана у зону трајног мира, стабилности и просперитета, али да недавни терористички напади у Зворнику и Куманову јасно показују евидентну крхкост стабилности у региону.
Због тога је неопходно да сви у региону, али и релевантни међународни фактори уложе додатне напоре како би се та стабилност очувала, указао је Дачић.
У том контексту, он је указао и да је присуство у несмањеном обиму мисије УН од суштинског значаја за стабилност и стварање услова који треба да воде у правцу трајног и одрживог решења за питање Косова и Метохије.
За Србију кључна остају и питања повратка интерно расељених лица, положај Српске православне цркве, као и имовинска питања, рекао је Дачић.
„Застоју у повратку интерно расељених лица свакако доприноси физичка небезбедност која се огледа у континуираним нападима на Србе и њихову имовину, а која је додатно подстакнута атмосфером некажњивости за злочине извршене над Србима“, рекао је Дачић.
Упозоривши на непостојање услова за повратак око 204.000 расељених лица, Дачић је навео да се за последња три месеца вратило свега 14 особа.
Србија, додао је, осуђује сваку врсту скрнављења верских објеката било које религије и упозорио да је разлог за дубоку забринутост не само скрнављење споменика културе светског значаја, попут манастира Високи Дечани, већ и чињеница да се они скрнаве исписивањем порука терориста које глорификују ИСИЛ и „будући Калифат“, када међународна заједница улаже толике напоре супротстављајући се овом злу и највећој претњи миру и стабилности у свету.
„Србија, као један од коспонзора резолуције Савета безбедности 2178 (2014), предузима све потребне мере на плану сузбијања финансирања и организовања тероризма и све масовнијег феномена регрутовања страних терористичких бораца који се придружују оружаним терористичким организацијама на Блиском истоку, попут Исламске државе“, додао је Дачић.
Србија ће наставити да одлучно делује на сузбијању тероризма у свим његовим појавним облицима. Очекујемо да међународне мисије присутне на Косову и Метохији и тамошње привремене институције самоуправе, у оквиру својих надлежности, допринесу овој нашој заједничкој борби, која има глобални значај, рекао је он.
Према његовим речима, Влада Србије поставља се конструктивно у погледу учешћа привремених институција самоуправе на КиМ у раду регионалних форума, али се суочава са настојањима да се представници Приштине укључе у рад међународних организација изван контекста поменутог договора, која за Србију нису прихватљива и ни у ком случају не иду у правцу очувања позитивне атмосфере подстицајне за даљи ток дијалога.
„Ако и када дође време питања овог типа треба разматрати у оквиру дијалога. У том контексту, дубоко смо уверени да отварање оваквих питања у овом моменту није у интересу ни Београда ни Приштине, а ни наших међународних партнера са којима делимо интерес за стабилност Западног Балкана“, сматра Дачић.
Дачић је искористио прилику и да укаже на значај адекватног третирања имовинског питања комбината „Трепча“ и да нагласи да би за Србију свако друго решење овог питања, осим оног постигнутог у оквиру Бриселског дијалога, било неприхватљиво.
Он се осврнуо и на планове за пренос овлашћења са Еулекса на привремене институције у Приштини:
„Актуелна ситуација у покрајини представља потврду наше оцене о неиспуњености услова за пренос надлежности на привремене институције самоуправе у Покрајини. Очекујем да ће Еулекс, у оквиру свог мандата, наставити да испуњава своје извршне надлежности у области владавине права, имајући у виду реалну процену ситуације на Косову и Метохији у овој области.“
