Обрадовић је у изјави за Танјуг подсетио да је почетком прошле седмице Србија добила одлуку Жалбеног већа од 22. маја, којом је наложен повратак Војислава Шешеља у притвор у Хагу, али не и налог за хапшење.
Тим поводом је контактирао са Секретаријатом трибунала од којег је, како је навео, добио одговор да је „дипозитив те одлуке довољан у овом случају“, односно да налог за хапшење није потребан.
„Након тога је Министарство правде доставило одлуку Жалбеног већа Вишем суду у Београду и поступајући судија ме је јуче питао где је налог за хапшење, који у овом случају неопходан за покретање поступка по нашем Закону о сарадњи са Трибуналом“, указао је Обрадовић.
Према његовим речима, овде је настао формални проблем.
„Затражићу од већа које је донело одлуку о повратку оптуженог у Хаг да ово питање разјасни и изнeсе свој став. Тражићу да будем саслушан заједно са представником Секретаријата трибунала како би веће могло да има све околности како одлуке која је донета тако и поступка који треба да се спроведе у Београду“, рекао је Обрадовић.
Поступак по овом питању је хитне природе, тако да Обрадовић очекује да та расправа буде заказана врло брзо — у року од десетак дана.
За то време ће, како је Обрадовић рекао, Шешељ остати на слободи под условима које му је одредило претресно веће, осим ако не одлучи да измени своју одлуку и да се добровољно врати у притвор Хашког трибунала.
Обрадовић је напоменуо да не може да говори о садржини поднеска, јер је он поверљив уз напомену да „уверава јавност да ће наша земља доследно поштовати своје међународне обавезе, али исто тако и поступати са домаћим законодавством“.
Шешељ је пуштен на привремену слободу у новембру прошле године након 12 година проведених у притвору. На инсистирање главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца, Жалбено веће је наложило Влади Србије да га ухапси до 26. маја или у што краћем року након тога.
Шешељ не жели добровољно да се враћа у Хашки притвор, у који је 2003. године добровољно отишао и још увек чека првостепену пресуду.
