„Поколења дјела суде…“ стоји на спомен-плочи изнад Вељих врата у Будви, посвећеној српској војсци која је овај град ослободила од Аустроугарске 1918. године. Плоча, коју су грађани Будве подигли на улазу у Стари град 1931. године, постала је камен спотицања у међунационалним односима у најмлађој балканској држави.
Ово није први пут да иницијативе појединих политичких партија у Црној Гори као да намерно вређају и провоцирају српски народ. Иницијатива је потекла од Либералне партије Црне Горе, наследнице некадашњег Либералног савеза, странке која се деведесетих година залагала за независност Црне Горе. Иако се издаје за грађанску, ова парија промотер је и канонски непризнате Црногорске православне цркве.
За портпарола Либералне партије Амара Боранчића, Црна Гора је грађанска држава у којој се поштују сва права мањина, а спомен-плоча у Будви се не слаже са историјским чињеницама. Са друге стране, Андрија Мандић, председник Нове српске демократије (НОВА) и историчар Чедомир Антић кажу да се ради о смишљеној акцији црногорске власти, у циљу фалсификовања прошлости и да су Срби тамо дискриминисани.
„Читава иницијатива креирана је од стране ДПС и њеног председника који се дуги низ година труди да у Црној Гори затре све оно што је српско, да се обрачуна са Српском православном црквом, а посебно у обликовању и стварању новог ’НАТО Црногорца‘. Важно му је да се раскине свака веза са Србијом, али и са Русијом, која је 300 година била и покровитељ и, слободно се може рећи — стваралац државе Црне Горе“, каже за Спутњик Андрија Мандић.
У позадини свега је мотив да Црна Гора уђе у НАТО и Европску унију тако што ће да изгуби све оне одлике које су красиле некадашњу Црну Гору, која је како каже Мандић, била српска држава, снажно ослоњена на Русију.
Ради се о режимској акцији која се, након бурне реакције јавности, прецизно дистрибуира према маргиналној странци каква је Либерална партија, закључује Мандић.
„Кидање тих копчи и фалсификовање наше прошлости, затирање трагова и споменика културе је припрема за обликовање неких нових генерација које не би имале никакве везе са својим прецима“, истиче он.
Амар Боранчић за Спутњик тврди да је ова иницијатива обновљена иницијатива Либералног савеза, чија је Либерална партија наследница и да њоме није хтела да отвара нове поделе.
„Наша жеља, као грађанске партије, јесте да коначно превазиђемо поделе и да на основу аргумената утврдимо неке историјске чињенице без уплива политиканства и националистичких историја“.
Дизање тензија поводом овог случаја, Боранчић правда догађајима на југословенским просторима у последњих 25 година и каже да је његова странка управо због тога, пре подношења иницијативе, организовала округли сто на којем су учествовали историчари и, како је рекао, представници различитих политичких субјеката, на којем се разговарало о проблему постојања спомен-плоче изнад Вељих врата у Будви.
„Оставили смо простор свакоме да изнесе своје аргументе зашто сматра да је не треба уклањати, односно зашто сматра да би је требало уклонити. Искључиво смо се на основу аргумената и чињеница определили за овакву одлуку. Као озбиљан политички субјект не желимо да улазимо у полемике које припадају историјској науци. Ово смо радили на основу историјских чињеница. Овде темељ није никакав национализам“, наглашава он
Према његовим речима, треба да стоји неки спомен на југословенску војску која је учествовала у пробоју Солунског фронта, али и сматра да конкретна плоча не одговара историјској истини, што је, како каже, утврдила и комисија за спомен-обележја Министарства културе, која је анализирала ову иницијативу и подржала је пре неколико дана.
За Боранчића не постоји проблем дискриминације, ни српског, нити осталих националних мањина у Црној Гори и каже да се може говорити само о социјалној угрожености појединих слојева становништва. Боранчић каже да црногорска држава подржава националне мањине.
Андрија Мандић оптужује црногорску власт за тешку дискриминацију српског народа у Црној Гори. Он каже да се на Србе у Црној Гори врши стални притисак од стране режима како би био асимилован и претворен у црногорску нацију.
„Дешава се нешто што се дуги низ година дешавало у Украјини. Црна Гора је некада била центар Српства, ово је било место одакле се промовисала и, у суштини, осмишљавала српска национална идеја, као што је некада био и Кијев. Данас је, нажалост, уложено много новца; много је људи у Црној Гори спремних на издају, од којих је најбитнији актуелни председник владе Црне Горе, који су спремни да се за туђе интересе обрачунају са својом историјом и својим прецима“.
Историчар Чедомир Антић председник је невладине организације Напредни клуб, која једина објављује годишњу анализу стања људских права српског народа у суседним државама.
„Када је реч о положају Срба у региону, он је изузетно лош, можда само у деловима БиХ и Румунији тај положај је прихватљив, с тиме што је српска аутономија у БиХ под притиском“, истиче Антић.
Како каже, проблем је у нестабилности нових држава, у њиховој потреби да наставе политику изазивања рата да би оправдале политичке и економске неуспехе, као и у томе што оне само путем асимилације и уништења српских традиција могу да остваре своје великодржавне циљеве.
Србија је, каже Антић, одустала од стратегије према српском народу у окружењу зарад такозване Европске будућности, и каријера неколико политичара међу којима су најважнији Вучић, Дачић и Николић.
Иако подносиоци иницијативе тврде да не желе да се мешају у историју, уклањање спомен-плоче постављене далеке 1931. године, ипак мора да има везе са историјом и њеним прекрајањем. Иако иницијатори уклањања спомен-плоче кажу да она не одговара историјским чињеницама, не говоре које су то чињенице.
Чедомир Антић за Спутњик износи неколико непобитних историјских чињеница — да је српска војска ослободила Будву од Аустроугарске, а не југословенска, како то тврди Амар Боранчић, као и да је Будва ушла у састав црногорске државе тек 1945. године. Будва никада није била у саставу краљевине Црне Горе, већ је од 1815. године до 1918. била у саставу Аустроугарске, а претходно је била у саставу Млетачке републике. Краљевина СХС, односно краљевина Југославија била је централизована држава у којој нису постојале ни Србија, ни Црна Гора.
Генерална директорка Директората за културну баштину Црне Горе, Лидија Љесар, пак тврди да 8. новембра 1918. није било ослобађања Будве, јер, како каже, Аустроугарска тада није ни постојала. Антић, међутим, каже да по тој логици пола Немачке би требало да буде под Хитлеровом влашћу, јер савезници нису ратовали у сваком месту.
„По тој логици, Хитлер је био у праву када је рекао да Немачка није изгубила Први светски рат, а изгубила га је. Није га изгубила тако што су савезници ослобађали место по место, али се предала. Тако је исто и са Аустроугарском. Оно што ти људи сада раде је покушај да се стварањем услова грађанског рата одрже на власти. Они упућују провокације Србима. Ако се Срби побуне, онда у помоћ зову оне који су им и дали ову модерну, Милову државу, а то су Американци и Немци. Ако се Срби не побуне, опет су пуне новине вести како прогоне Српски народ, његово свештенство и тако даље“, истиче Љесарова.
Оно што је битно, каже Антић, јесте да да је народ Будве без присиле подигао једну плочу, којом даје спомен једном времену. У Општини Будва не постоји спремност за покретање иницијативе за укалањање спомен-плоче због, како су званичници рекли за црногорски дневник „Вијести“, летње сезоне и могућег ефекта које би то имало на окружење и долазака српских гостију. Међутим, остаје питање како створити идентитете нових држава и нових народа на Балкану без кршења права старих и без прекрајања историје.