Председник Србије Томислав Николић разговарао је у Будви са председником Македоније Ђорђем Ивановом, уочи Самита „Брдо-Бриони процеса“. Николић је истакао подршку и пријатељство Србије са Македонијом, која је суочена са снажном унутрашњом политичком кризом, саопштила је Служба председника за сарадњу са медијима.
„Време које је пред вама врло је осетљиво и морате да будете спремни да се адекватно суочите са безбедносним изазовима. Србија има копнену зону безбедности и спремна је да одговори на сваку претњу. Свако ко се усуди да изазове било какву непријатну ситуацију у Србији може да рачуна на јединство војске и полиције“, нагласио је председник Србије.
Председник Ђорђе Иванов упознао је председника Николића са тренутном ситуацијом у Македонији и мерама које је предузела Влада Македоније.
„Хвала Вам на речима подршке, много нам значи што на северу имамо пријатељску земљу“, рекао је Иванов.
Двојица председника сагласила су се да је билатерална сарадња врло добра, у духу добросуседства, пријатељства и блиских веза два народа. Политички дијалог је у последње три године интензивиран, продубљен и квалитетно унапређен посетама и сусретима на највишем нивоу.
Регион суочен са безбедносним проблемима
Николић је оценио да је регион данас суочен са далеко већим безбедносним проблемима, те поручио да је Србија чврсто опредељена да одговори савременим безбедносним изазовима.
Борба против тероризма, свих видова екстремизма и радикализма представља задатак од приоритетног значаја за све нас, казао је Николић обраћајући се учесницима на самиту лидера процеса „Брдо-Бриони“.
Изразивши жаљење што се у последње време „умножавају невоље“ у региону, као и узнемиреност поводом појединих инцидената и недавних бруталних терористичких удара, Николић је истакао да земље у региону може истински да зближи само правдољубива осуда и реаговање на нападе, попут оних недавних у Македонији.
„Оваква искушења морамо да схватимо најозбиљније и да увек и у свакој прилици заједнички договарамо како да се поставимо према њима, шта да радимо да бисмо очували безбедност, не само сваке земље појединачно, већ читавог региона“, поручио је Николић.
Нагласивши да је у односу на време одржавања прошлогодишњег скупа у Дубровнику регион данас суочен са далеко већим безбедносним проблемима, Николић је указао да су разлог томе најсвирепији акти екстремизма, који терором желе да постигну политичке циљеве, а које поједине земље, нажалост, називају „инцидентима“.
„Запрепашћени смо и врло забринути последњом суровом акцијом албанских терориста у Куманову у Македонији. Недопустиво је то што се десило. Застрашује чињеница да се такав злочин повремено назива ’урбаном герилом‘. Може се лако замислити какве би салве оптужби уследиле, а за њима претње и акције, против неких других починилаца и за дела далеко мањег обима“, подвукао је Николић.
Председник Србије је због тога затражио осуду и реаговање на овакве догађаје, посебно ако су аршини исти, јер, како каже, ако се то не уважава неће ни бити међусобног поверења тако неопходног за будућност региона.
Затражио је и објективну и стручну истрагу, како би се обелоданило шта се стварно догодило и шта је предузето да би се казнили починиоци злочина.
„Последња узнемирујућа догађања у Македонији још више потврђују потребу да реагујемо политички зрело, као добронамерне комшије и да пружимо подршку свему ономе што води стабилизацији прилика у Македонији. Србија искрено жели све најбоље својим јужним пријатељима и верује да ће наћи снаге да мудрим и одлучним потезима превазиђу садашњу кризу“, рекао је Николић.
Он је истакао да Србија борби против тероризма настоји да допринесе и са позиције актуелног председавајућег ОЕБС-у, те оценио да, након трагичних догађаја у Паризу и Копенхагену, пуна пажње треба да буде посвећена овом феномену као изузетно претећем за европску и ширу међународну безбедност.
Председник се даље заложио за тешњу сарадњу у области снабдевање енергентима, где не би, према његовим речима, требало полазити тек од својих уских интереса, већ би требало да се посматра шира слика која подразумева енергетску сигурност читавог региона.
Такође је оценио да нема стварног спокоја и развоја Европе без свих земаља југоисточне Европе у јединственој породици ЕУ.
Николић је оценио и да је регион ушао у неку врсту политичке зрелости и изградње Балкана на основама на којима почива ЕУ и додао да је можда тренутак да се одржавање овог самита прореди, односно да се лидери окупе када за то постоје стварне потребе.
