Србија је филмским и телевизијским ствараоцима из света веома интересантна због раскоши природног амбијента и занимљиве архитектуре која одсликава разне епохе, стилове и идеологије, али јој фали програм финансијских подстицаја државе који би привукао ову врсту инвестиција.
„Мађарска и Чешка и даље предњаче у овом нашем делу света по броју инвестиција филмских и телевизијских студија из целог света. Међутим, у међувремену је Хрватска постала веома озбиљан конкурент, откако је пре две године увела свој систем подстицаја и од како је, баш захваљујући томе, код њих почела да се снима серија 'Game of Thrones', тренутно највећи светски телевизијски пројекат. Ево, сад ће се и шеста сезона снимати у Хрватској“, каже за Спутњик извршна директорка Српске филмске асоцијације Ана Илић.
Колико је изгубила Србија?
Продуценти су делове серијала снимали прво у Дубровнику, а потом су отишли у Сплит и друге градове Хрватске. Били су заинтересовани и за локације у Србији, односно за Калемегдан и Смедерево, али су одустали јер је Хрватска понудила повољније услове, засноване превасходно на пореским олакшицама које знатно умањују трошкове снимања.
Ана Илић истиче да је Хрватска само током прве четвртине ове године зарадила 27,6 милиона евра од снимања серијала „Игра престола“ и сличних пројеката на својој територији. Србија је, поређења ради, од 2009. године, када је Српска филмска асоцијација основана, до данас зарадила око 60 милиона долара од изнајмљивања филмских локација светским синаестама.
„За нас је најтежи пример блокбастер 'Die hard 5' (Умри мушки), с Брусом Вилисом. Тај филм је требало да се снима овде у Србији и већ је све малтене било договорено, међутим, на крају су ипак отишли у Мађарску, која одавно има тај систем подстицаја. Ту су потрошили 92 милиона евра за годину дана снимања“, указује Илићева.
Отпор домаћих продуцената
Уредба која прописује програм пореских подстицаја за иностране филмске ствараоце који желе да снимају у Србији ушла је у званичну процедуру, на иницијативу Министарства привреде, ускоро би требало да је разматра Влада Србије, а очекује се да би њена примена могла да почне на јесен.
На питање зашто процес увођења субвенција иностраним филмаџијама толико касни, Ана Илић напомиње да је идеја о привлачењу страних продукција у Србију, покренута још пре две године, првобитно изазвала отпор код домаћих телевизијских и филмских продуцената. Они су сматрали да ће им такав програм повећати конкуренцију и смањити могућности за рад. Неспоразум је након бројних разговора разрешен, али неке од надлежних установа и даље не препознају значај ове врсте иностраних инвестиција.
„Министарство привреде и кабинет потпредседнице Владе Србије (Зоране Михајловић) одмах су препознали значај оваквог програма и одмах су почели да раде на томе. Много спорије су реаговала министарства финансија и културе. Министарство културе би заправо требало да буде надлежно, али се оно показало као најтромије и најнеажурније“, тврди Ана Илић.
Блиски исток, Египат, Индија…
У међувремену, интересовање иностраних синеаста за Србију и њену понуду расте, све чешће долазе филмски продуценти, и то не само из САД, Велике Британије, западноевропских земаља и Скандинавије, него је све више и продукција с Блиског истока, из Египта, Либана, Турске, Индије.
На Тари се тренутно снима филм „Forest“ (Шума), чији су продуценти прошле године у Србији снимали и филм „Еверли“ са Салмом Хајек у главној улози. Прошле године премијерно је приказан и холивудски акциони хит „November Man“ с Пирсом Броснаном, такође сниман на локацијама у Србији. Један од запажених пројеката била је и драма „Тенор“ из Јужне Кореје, снимљена прошле године, за који је филмску музику и оркестрацију извела Београдска филхармонија.
„Ипак, то су и даље филмови мањег и средњег буџета. Могли бисмо да пуцамо на много више. Подстицаје је увела и Македонија, а најављује их и Црна Гора. Србија већ заостаје у овој области и последњи је тренутак да уђе у тај колосек, посебно јер је и даље занимљива као до сада мало коришћена дестинација“, упозорава Ана Илић.
