„А кад ће колективно да каде“, била је једна од негативних реакција дела, пре свега интернет заједнице, јавног мњења на рецитовање младих фудбалера Србије молитве „Оче наш“, приликом јуче приређеног дочека испред Скупштине града Београда. Исто тако заједно и самоиницијативно, фудбалери су певали и песму „Ој Косово, Косово“, заједно са окупљеном масом која их је дочекала.
Према истој матрици као код оних који реагују питајући кад ће колективно да (о)каде, доминантни образац у медијима у Србији последњих година је теза да Косово није тема, да оно више не интересује грађане, да истраживачи бележе како је ниско на листи приоритета испитаника… Једнако дуго година, а можда и више, преко средстава информисања грађани су бомбардовани обрасцем понашања према којем је бити верник ретроградно, заостало, чак насилно према другима.
Дегажирање истине
Међутим, потез младих српских фудбалера као да све те (наметнуте) обрасце понашања потире и служи као практични доказ да је оно што се пласира као мејнстрим у ствари мањинско мишљење у реалном свету у Србији.
Социолог Владимир Вулетић сматра да је глобална економска криза учинила људе несигурнијим, те зато покушавају да заштите оно што су национални интереси. Али исто тако, појашњава Вулетић, та криза погађа сваког појединачно и чини да гледамо пре свега сопствени, а не неки шири друштвени или национални интерес.
„Када бисте људе питали шта Косово значи за српску нацију, сигурно да бисте добили одговоре да је то једна од кључних тачака и кључних тема, такође и православље. У том смислу то је све логично, али исто је тако тачно и логично да су људи притиснути недаћама свакодневног живота склони да гледају непосредно лични интерес, у најбољем случају интерес своје породице, док су им вредности као што су национална питања ипак негде на четвртом и петом месту“, прецизира Вулетић за Спутњик.
Огољена ситуација
Маркетиншки стручњак Цвијетин Миливојевић тврди да истраживања јавног мњења дефинитивно минимизирају Косово на листи приоритета грађана Србије. Да је то тако, објашњава он, показало је истраживање из маја ове године које је наручила делегација Европске комисије у Београду, према ком је 69 одсто грађана Србије против уласка у Европску унију уколико је услов за улазак признање Косова, односно потписивање правнообавезујућег споразума са Приштином.
„Дакле, ми смо први пут оголили ситуацију. Већ неколико година — откако је на власти ова владајућа коалиција, пре тога од 2008. кад је на власти била Коалиција за европску Србију, појачана са Социјалистичком партијом Србије — овде се спинује јавност, а разноразни аналитичари и истраживачи јавног мњења се фактички упиру да подрже оно што је став власти, а то јесте да Европска унија нема алтернативу и да је све друго подређено уласку у ЕУ по сваку цену“, сматра Миливојевић.
Да то није тако, додаје он, показао је дочек фудбалера који су освојили Светско првенство у фудбалу.
„Генерација младих људи, дакле тек пунолетних људи, говорим и о самим фудбалерима, али и о оним људима који су били углавном у публици, заправо потпуно другачије размишља. То је нормална Србија која размишља и државотворније и националније у позитивном смислу“, закључује Миливојевић.
„Ми у Бога верујемо“, стоји на новчаници од једног долара које се нико не гади. Велики део српске елите би тако волео да се појави на „Молитвеном доручку“ и не смета им ни оно „молитвени“, а не питају ни да ли их ће неко да их кади. И „Орлићи“ као „Орлићи“, али и као метафора већинског становништва Србије, могу са победничког балкона да демистификују званичну истину и покажу да је Косово централна тема у Србији, ма шта писало на насловним странама.