Није се дуго чекало на одговор Русије на западноевропске санкције због ситуације на југоистоку Украјине, пише руски портал „Газета“. Изјава премијера Русије Дмитрија Медведева о припреми нових реципроцитетних мера је, наиме, стигла истог дана.
Према његовим речима, постојећи ембарго на увоз прехрамбених производа ће бити продужен за још пола године. Међутим, руске контрасанкције које су, према песимистичким проценама аустријских економиста, коштале Европу сто милијарди евра, промениће не само рок важења, него и области примене.
Поред тога, контрасанкције против пољопривредних произвођача из Европе, САД, Канаде и Аустралије, према мишљењу руских званичника, доприносе развоју домаћег предузетништва. Према речима заменика директора руске Федералне агенције за ветеринарски и фитосанитарни надзор Алексеја Алексејенка, од домаћих произвођача стигли су предлози да се под ограничења ставе испоруке цвећа и чоколаде из земаља ЕУ.
„На рафовима руских продавница налазе се елитне врсте чоколада из Белгије, Француске, Немачке. И управо је то сегмент тржишта који наши произвођачи желе да преузму. На крају крајева, имамо могућност да производимо врхунске врсте чоколаде“, сматра Алексејенко.
Ограничење испорука чоколаде или цвећа задаће озбиљан финансијски ударац земљама Европске уније, пише „Газета“. Према статистичким подацима, прошле године је обим увоза из Француске само у категорији „чоколада и остали прехрамбени производи који садрже какао“ (чоколаде у различитим облицима, течном стању, пастама, прашку, гранулама, бомбонама) достигао 37,5 милиона долара, или 5.600 тона. Када је реч о цвећу, увоз је био још већи и износио је преко 230 милиона евра, односно, 32.800 тона.
Политиколог Александар Павић за Спутњик каже да су контрасанкције корисна мера која ће појачати притисак на Европске земље које су се једноставно повиновале америчком диктату, а чије привреде због овога трпе. Са друге стране, сматра Павић, европске земље примећују да америчка трговина са Русијом није имала никакве последице.
„Ове мере могу натерати европске земље да размисле шта је у њиховом интересу, а шта они раде због туђег интереса. То је јако добра мера и сматрам да они (Европа) треба да осете на својој кожи цену тих санкција које су у потпуности контрапродуктивне и непотребне”, закључује Павић.
Поред тога, Павић тврди да су санкције у потпуности нелегитимне. Самим тим, каже, Русија треба да користи ове санкције како би развијала сопствену индустрију у нишама где су западне земље биле конкурентне, као и да нађе адекватну замену за те производе из других земаља које су јој боље наклоњене.
„Русија би требало да омогући приступ тржишту свим земљама које нису подржале санкције, а поготову земљама са којима Русија настоји да развија стратешко партнерство, а то су првенствено земље евроазијског региона, односно Кина, али и земље бившег Совјетског Савеза и Латинске Америке. Ту је, наравно, и Србија, само што домаћи произвођачи то не користе у мери којој би могли“, каже Павић.
Слична ствар се догодила и у Србији за време санкција, сматра Павић. Наиме, оно што је могло да се претвори у смртоносни ембарго се испоставило као подстицај за српску економију и српско тржиште после тога више никад није било толико зависно од једног тржишта. Исти принцип може да се примени и на Русију.
