Највећи проценат присталица заштите своје државе сопственим снагама је у Француској, чак 37 одсто, док је скоро половина испитаника у Немачкој и Великој Британији присталица присуства снага НАТО-а у земљи, с тим што у Немачкој 36 одсто испитаника у улози заштитника виде сопствене оружане снаге.
О формирању европске војске говорило се и много раније, каже за Спутњик војни аналитичар Бојан Димитријевић, имајући у виду да су поједине европске силе, као што су Немачка и Француска, својим изјавама у медијима стварали слику о могућности стварања сопствене војне заштите, додајући да се ипак та њихова реторика више односи на њихово профилисање и јаче учешће унутар самог НАТО-а.
„У протеклих двадесетак година било је дилеме око употребе снаге НАТО-а у одређеним операцијама и кампањама на Балкану и ван Европе, и то је производило тензије које су могле да утичу на то да се створи слика да ће се направити некаква европска војска“, каже Димитријевић и додаје да то у садашњем тренутку није могуће, нити ће НАТО мењати облик до неког првог већег искушења.
Говорећи о самој анкети, председник Института стратешких оцена Александар Коновалов каже да резултати не показују да је дошло до кризе поверења у НАТО. Он сматра да би Европљани свакако волели да буду војно самосталнији, али исто тако нико није спреман да повећа финансирање војске и одбране.
„Без америчке помоћи и ослањања на Алијансу Европљани не могу да обезбеде сопствени систем безбедности. Европљани тренутно мисле да се повећава број реалних опасности и зато се сада ослањају на Алијансу, попут учешћа у формирању Снага за брзо деловање. Мислим да не би требало очекивати кризу унутар НАТО-а. Ако би у Украјини завладао мир, онда би дошло до кризе, јер Америка тада не би имали чиме да плаше Европљане“, закључује Коновалов.
Виши научни сарадник Института Европе Руске академије наука Сергеј Фјодоров подсећа на својевремени излазак Француске из НАТО-а када није хтела да следи амерички диктат, а потом и њен повратак под „кишобран“ Алијансе.
Француска се традиционално, још од 50-их година залаже за јединствену и самосталну Европу, поготову у сфери одбране и безбедности. За време Де Гола, Французи су себе позиционирали као државу која је самостално спроводила своју политику на међународној сцени, каже Фјодоров и додаје да је баш у то време радила на развоју сопственог нуклеарног оружја.
С друге стране, сматра Фјодоров, Велика Британија заузима супротан став, с обзиром на то да је традиционални савезник САД. А ту је и Немачка, појашњава, која се у својој послератној историји такође оријентисала на САД и НАТО и не види потребу за стварањем алтернативног политичког блока.
И Фјодоров сматра да управо Украјинска криза враћа у живот идеју о потреби постојања НАТО-а. Он се осврнуо и на излагање првог генералног секретара НАТО-а Исмаја Хејстингса, још у време када је Немачка била понижена, рекавши да је НАТО створен како би Америка била у Европи, а Русија остала ван ње. Према његовим речима, та идеја о првобитним разлозима за стварање Алијансе је и даље актуелна.
Интервал поверења се креће од +/- 3,1 одсто при поузданости од 95 одсто.
