Грчка не би била у стању да смањи дуг на одрживу меру до 2030. године чак и ако потпише пакет мера штедње и пореских реформи који од ње тражи Међународни монетарни фонд (ММФ), преноси британски Гардијан.
Необјављени документи „Тројке“ (ММФ, Европска комисија и Централна европска банка) иду у прилог ставу Грчке да је неопходно да јој се отпише дуг како би њена економија могла да се покрене. Они показују да би грчки дуг 2030. године износио 118 одсто бруто домаћег производа (БДП), чак и ако прихвати мере ММФ-а. То је више од 110 одсто колико је одрживо за исплату дуга, према процени ММФ-а из 2012. године.
Дуг Грчке је тренутно 175 одсто БДП-а и повећава се због рецесије у којој се налази земља.
У случају најбољег сценарија, уколико привредни раст буде 4 одсто у наредних пет година, дуг Грчке би пао на недовољних 124 одсто до 2022. године.
Све прогнозе указују, међутим, да Грчка нема шансе да испуни циљ и смањи дуг „знатно испод 110 одсто БДП-а до 2022. године“, што је захтев који су јој упутили министри финансија еврогрупе 2012. године.
