Овај добар познавалац међународних прилика констатује да Србија није члан Савета безбедности Уједињених нација, али додаје да тамо јесте Русија са правом вета и њен притисак на креаторе те резолуције је веома видљив.
Због свега тога Јовановић претпоставља ће после ове четврте верзије резолуције да дођу и пета и шеста — под условом да је жеља да се заиста приближе ставови једне и друге стране.
„Бојим се да до тога неће доћи, јер не верујем да ће британска страна да одустане од свог главног циља“, прецизира Јовановић.
Према њему, најновија верзија нацрта резолуције представља даљи искорак британске стране у правцу руске резолуције и примедаба које долазе од стране српске владе. Тај искорак је, додаје он, видљив, али није довољан да стигне до очекивања друге стране о томе шта би и како би требало да изгледа финална резолуција.
Сребреница као парадигма геноцида?
„Очигледно да се Британија и они који су око ње веома чврсто држе основног става да се Сребреница учини парадигмом геноцида у овом тренутку и у будућности. Да се на тај начин осигура трајно, да не кажем вечно трајање тог масакра као нешто што окривљује српску страну“, јасан је Јовановић.
Он додаје да је све политички мотивисано, и није само израз човекољубља које би било природно да постоји на свим странама.
„То је инсистирање на ставовима који су постојали још у време рата, а то је да је постојала једна страна која је крива и друга која је недужна. Та црно-бела слика тешко да може да опстане, а још мање да послужи ствари поверења, јачању поверења, мирног развитка и стабилности“, констатује Јовановић.
Русија је потребна Западу и ван Балкана
На питање шта је онда највероватнији исход читавог процеса, овај дипломата каже да ако би Запад практично константно приморавао Русију да се послужи правом вета, онда би учинио себи медвеђу услугу, јер је Русија потребна Западу за решавање многих других проблема широм света, ван Балкана и Украјине.
„Верујем да би се у том случају или одустало од сваке резолуције и све се завршило саопштењем, или би британска страна пристала да очисти ту резолуцију од свих примеса политике и да стварно она послужи сврси. То је да се сви народи у БиХ заиста окрену од те заједничке тешке прошлости и да иду са новим поверењем у правцу изградње односа који ће бити трајни и који ће осигурати њихов живот од нових ексцеса као што су били они од пре 15 и 20 година“, закључује Јовановић.
