Руска Федерација је изашла са својим нацртом, као контрапредлогом на британски документ, а медији спекулишу да ли би, уколико компромис у СБ УН не буде постигнут и ипак дође до гласања о британској иницијативи, Москва могла да уложи вето, посебно након што је председник Србије Томислав Николић у суботу то и затражио од Русије.
Душан Спасојевић, бивши амбасадор Србије у Турској, за Спутњик објашњава како уопште функционише процедура гласања у СБ УН и каже да сталне чланице не посежу олако за правом вета.
Ко има право вета
Глас против, односно „право вета“ у Савету безбедности УН, има пет сталних чланица овог тела — Француска, Кина, САД, Руска Федерација и Велика Британија — које им омогућава да спрече усвајање било које резолуције.
Уједињене нације су, како каже Спасојевић, основане на претпоставци да ће велике силе сарађивати и јединствено наступати око кључних питања. Зато је и формиран Савет безбедности као посебно тело УН, са идејом да буде „мало и ефикасно“.
Он објашњава да је право вета, по замисли писаца повеље, требало да се користи само у екстремним ситуацијама.
„Међутим, врло брзо по формирању УН, у периоду од 1946. до 1955. године, у јеку Хладног рата, право вета често су користиле обе стране у Хладном рату, чиме је практично била блокирана читава организација УН", каже Спасојевић.
То је, каже српски дипломата, условило измену гласачке процедуре и споразумом између пет сталних чланица, уведена је могућност апстиненције од гласања, чиме се и поред тога што се нека стална чланица уздржала од гласања или се није појавила на састанку, омогућава усвајање неке резолуције, уколико је обезбедила неопходних девет гласова других земаља.
Систем „први у времену јесте у праву“
„У Савету безбедности УН постоји систем ’први у времену јесте у праву‘. Дакле, ко први поднесе резолуцију, о њој се гласа. Уколико се усвоји резолуција која је прва поднета, друга неће ни бити предмет гласања, јер се о једном питању само једна резолуција може усвојити“, објашњава наш саговорник.
Чињеница да је британски предлог резолуције о Сребреници за кратко време мењан чак четири пута за Спасојевића није изненађење.
„Пракса је да се резолуције модификују до доласка на гласање, јер нико не жели да поднесе иницијативу на коју ће нека друга стална чланица уложити вето. Све се земље договарају, не само велике силе, и итекако се гледа ко је подржао чију резолуцију. У овом конкретном случају, питање је колико је ова резолуција од виталног интереса за Велику Британију“, каже српски дипломата.
Према његовим речима, дипломатска битка о иницијативама у СБ УН, која се води ван очију јавности, није нимало једноставна.
„То изгледа као у ватерполу, када снимају шта се дешава испод воде. Преговара се иза затворених врата, све је дозвољено, све је у игри и на столу“, каже Спасојевић.
Вето није мала ствар
Велике силе неће олако посегнути за правом вета, јер би то могло, у будућности, ослабити њихове преговарачке позиције, по питању иницијатива које су им важне, са земљом чијој су резолуцију у прошлости дали негативан глас.
„Често се дешава да нека резолуција уопште ни не дође на дневни ред, зато што је неко најавио да ће уложити вето“, каже Спасојевић.
Такво „одустајање од резолуција“, односно њихов недолазак на дневни ред и гласање, углавном се практикује код питања која нису суштински важна за земље подносиоце.
„Са друге стране, није искључено да то што нека земља такорећи ’одустане од резолуције‘, следећи пут ово одустајање искористи као неку врсту ’кредита‘ у преговорима са земљом чију подршку претходно није добила, како би је приволела да гласа за неко друго питање које јој је много значајније од резолуције од које је у прошлости одустала“, објашњава Спасојевић.
Иначе, од оснивања Уједињених нација па до фебруара 2007. године СССР односно Русија је употребила највише пута право вета (123), Сједињене Америчке Државе 76, Велика Британија 32, Француска 18 и Кина 6 пута. СССР је највише посезао за правом вета за време Хладног рата, па су чак и његови најпознатији министри спољних послова Вјачеслав Молотов и Андреј Громико добили надимке господин Вето и господин Њет.
