Ударен је шамар свим западним „демократама“ на најдемократскији начин. Гласачким листићем. Очи свих су јуче биле упрте у Грчку, и имале су шта да виде — виделе су вољу једног народа.
Да ли је ово отрежњење које је требало свету? Свету који ушушкано живи на грбачи других и „демократски“ дели пацке свим неистомишљеницима и „неследбеницима“? И ако јесте, да ли је случајно дошло баш из Грчке?
Шта год се даље буде дешавало, свету је послата слика да се може… Макар и из мале, јадне и презадужене Грчке гласно је одјекнуло „ОХИ“. Не уценама, не правилима јачих, не великом капиталу и не похлепиним банкарима. Ако овим потезом Грци у будућности и не добију ништа (јер сила бога не моли), бар ће знати да су опет дали на „тежини“ тим словима Д-Е-М-О-К-Р-А-Т-И-Ј-А. Па макар и на кратко.
„У њено име“ организоване су револуције, пуч, убијани краљеви, премијери, вођени грађански ратови… Све са циљем да се дође до толико жељене „владавине народа“. Стотине хиљада убијених, милиони рањених, обогаљених на том путу да би се дошло до речи? Да, до речи. До тих једанаест слова, Д-Е-М-О-К-Р-А-Т-И-Ј-А. Од целе идеологије, политичког уређења, добили смо реч. Реч толико девалвирану и истрошену, да би је требало писати једним словом. А можда би јој и то било много, колико се крви због ње пролило. А и даље пролива…
Њене постулате не следи више нико. Можда их нико никада није ни следио, али је некад барем било лепо веровати у њих. Да, можда је некад заиста имала „тежину“. Данас, кад су је „пуна уста“ онима који разбијају државе, уништавају народе, мењају границе својим „Милосрдним анђелима“… Према њој се може осећати само презир. Постала је алиби за све злочине модерног доба и монета за поткусуривање. Много је данас оних којима је „демократија“ донела десетине и стотине милиона долара, али је десетине милиона оних којима је донела јад, беду, разрушене куће, губитак најближих… Прескупа цена за јефтину реч!
Још по њеном настанку, Платон је рекао:
„Демократија ће пасти зато што ће покушати да одговара свима.
Сиромаси ће хтети иметак богатих. А демократија ће им то дати.
Млади ће хтети да буду уважавани као стари.
Жене ће хтети да буду као мушки, странци ће хтети права староседеоца.
А демократија ће им то дати.
Лопови и преваранти ће хтети државне функције. А демократија ће им то дати.
А када лопови и преваранти коначно демократски заузму власт, јер криминалци и злочинци теже ка моћи, настаће гора тиранија него у време било које монархије или олигархије“.
Да ли је то била клетва која нас стиже? Или само велика мудрост, предвиђање нечега чак 2.500 година унапред? Треба ли нам још доказа да схватимо да већ живимо ту „тиранију“ насталу у име тако жељене демократије?
Покојни амерички председник Џон Кенеди својевремено је рекао: „Незнање једног гласача у демократији нарушава безбедност свих“.
Али изгледа да није имао ко да га чује… Посебно тамо. Због сличних изјава је вероватно и склоњен, а нама је остала нарушена безбедност.
Такође, рекао је и ово: „Ствари се не дешавају. Ствари су направљене да се десе“.
Исламска држава, Украјина, Сирија, Ирак, Либија, СР Југославија… То су „ствари“. А праве их „највећи борци за демократију“.
Родила се у старој Грчкој пре око 2.500 година, а име понела од две речи, демос = народ и кратеин = владати. Од тада до данас, иако је већ и тада имала великих противника, она и даље живи. Како се кроз векове свет мењао, тако се мењала и демократија. Иако је свет у скоро свим сегментима много напредовао, за демократију се то не може рећи. Она као да је сваком годином све више и више девалвирала и на крају XIX и почетком XX века дотакла само дно. А највеће заслуге за то има баш тај напредни свет.
САД су је установиле давне 1789. године, и то се сматра почетком савремене демократије. Уз све промене које су је задесиле кроз векове, задржала је основу идеју — „владавину народа“. Ако је можда тада то и била, данас сигурно није. Данас је то само реч за омамљивање широких народних маса, у служби „великог капитала“. И ништа више…
На свету постоји само једанаест држава које, бар на „папиру“ нису демократске (Мјанмар, Свазиленд, Ватикан и неке арапске земље). Одличан показатељ како се та идеологија прима на свим меридијанима.
