Готово сви су сагласни да су грчка дужничка криза и изненадна манифестација одлучности Грка показали да је заједница европских народа у озбиљној кризи – структурној, институционалној, политичкој, економској… Ипак, разликују се мишљења о томе какве ће бити последице одлуке Грка да се успротиве захтевима међународних поверилаца.
Социолог Јово Бакић сматра да је грчки референдум само један у низу догађаја – али важан! У разговору за Спутњик Бакић истиче да ћемо тек бити сведоци напада крупног капитала и Немачке – на Грчку и на Сиризу.
„Немачка и повериоци ће наставити да ломе кичму Грчкој са идејом да је приморају, услед потпуне беспарице која у Грчкој влада, да се приклони диктату. А Грчка ће имати страховито тежак избор. Лако је из Србије, Шпаније, Немачке поздрављати исход референдума у Грчкој, али биће Грцима ужасно тешко да опстану зато што они реално зависе од воље поверилаца. За дужног човека се каже да није слободан човек. Исто тако презадужена нација није слободна нација“, оцењује Јово Бакић.
Према његовим речима, грчки референдум показује да Европска унија оваква каква је тренутно не ради у корист грађана и да испољава, како каже, константан дефицит демократије.
„Кључно питање гласи: да ли ће грађанин у Европској унији да буде уважаван онако како заслужује, како и људско и грађанско достојанство налажу, или ће бити монета за поткусуривање крупног капитала. Ово је једна битка која је добијена, али чека нас један дуготрајан и неизвестан рат“, каже Јово Бакић.
Саговорник Спутњика, међутим, подсећа да огромну одговорност за ситуацију у којој се налази Грчка сносе и сви они који су је водили у претходним годинама јер су прихватали зеленашке камате.
Политички аналитичар Бранко Радун такође указује на то да одговорност за ћорсокак у којем су се и Грчка и Европска унија нашле због ненормалне задужености те земље сносе како грчка политичка елита која је прихватала да подиже нереално велике кредите, тако и они који су јој то омогућили.
Радун оцењује да је Грчка показала слабост пре свега Немачке, земље која има водећу улогу у контроли процеса у Европској унији.
„Немачка и још неки прете да ће казнити Грчку, можда је чак и избацити из Европске уније. Други опет мисле да би то срушило евро или су из неких својих других разлога против кажњавања Грчке. У сваком случају, Грчка је ту камен спотицања, пре свега између Француске и Немачке, а поделе постоје и унутар самих држава“, напомиње Радун.
Према Радуновим речима, Европска унија све више личи на бившу СФРЈ, вођену председништвом у којем се први човек ротирао и где су се челни људи бирали по одређеном кључу, а не на демократским изборима.
„Не треба заборавити да Европска комисија, као влада Европске уније, није демократски изабрана институција и да то све показује да нема јак ауторитет и политички капацитет да доноси одлуке иза којих ће да стане“, упозорава Радун.
Радун додаје да ће, чак и ако Европа донесе конкретну одлуку о будућности Грчке, било да је реч о отписивању дуга или о избацивању те земље из еврозоне и Европске уније, огромне поделе унутар европске заједнице народа и даље постојати.
