Резолуција је усвојена уз два амандмана, а једним од њих је изражено жаљење због тога што Савет безбедности УН јуче у Њујорку није усвојио предлог британске резолуције.
Резолуција је уведена у дневни ред након што је предлог хрватског посланика Ивана Јаковчића да се она донесе раније овог месеца био најпре одбачен, а затим прихваћен у ванредној процедури.
У нацрту који је настао усаглашавањем предлога који су јуче поднели представници седам посланичких група (народњаци, социјалисти, либерали, зелени, конзервативци и две мање евроскептичне странке) оштро се осуђује злочин у Сребреници, који се у складу са пресудама Хашког трибунала и Међународног суда правде означава као геноцид.
Као одговорне за масовну егзекуцију више од 8.000 муслиманских мушкараца и дечака из Сребренице, нацрт означава „снаге босанских Срба под командом генерала Ратка Младића, уз учешће паравојних и нерегуларних јединица“.
„То је највећи ратни злочин који се десио у Европи након Другог светског рата“, пише у предлогу резолуције.
У усаглашеном тексту се подсећа да се око 1.200 Сребреничана још води као нестало, као и да је на хиљаде жена и деце депортовано, а многе жене су и силоване.
„Трагични догађаји у Сребреници су оставили дубоке емоционалне ожиљке и створили дуготрајне препреке политичком помирењу народа Босне и Херцеговине“, пише у тексту.
Истиче се и суодговорност Уједињених нација, које нису испуниле мандат да заштите становнике „заштићених зона“.
У предлогу резолуције се најоштрије осуђује не само геноцид у Сребреници, него и сви остали злочини у рату у бившој Југославији, а породицама жртава се упућују изрази саучешћа.
„Европски парламент најоштрије осуђује геноцид у Сребреници и свечано објављује да се тако језив злочин никада не сме поновити и да ће учинити све што је у његовој моћи да се не понови — одбија се свако порицање, релативизација и неистинито тумачење геноцида“, истиче се се у документу.
Од политичких лидера у БиХ се захтева да признају догађаје из прошлости и да заједно раде да обезбеде бољу будућност свим грађанима, а од суседних држава, али и верских лидера, уметника, радника у култури и представника цивилног друштва тражи се да им у томе помогну.
