Коментaришући изјаву бившег директора те куће Кристофера Бланда да Би-Би-Си све више постаје продужена рука власти, Ландман је рекао да је свако ко гледа телевизијски програм у Великој Британији свестан да постоји својеврсни „порез на Би-Би-Си“ за медијске конзументе.
„Тај медиј емитује пропаганду од свог оснивања“, истиче овај политички активиста и додаје да неистомишљеници врло брзо добијају отказ.
Према његовим речима, када је у питању Америка, њена Влада не наређује отворено шта треба да се емитује, али постоје „неизговорени закони“, односно „генерални смер“, који медији прате.
Иако је Би-Би-Си дуго година сматран врхунцем западне журналистике, бивши шеф те медијске куће сер Кристофер Бланд каже да је та престижна установа превише блиска британској Влади и то у мери која изазива забринутост да би Би-Би-Си ускоро могао да постане њена „продужена рука“.
Сер Кристофер Бланд је од 1996. до 2001. године био на челу Би-Би-Сија, једног од најутицајнијих медија на свету. Сада је јако забринут за судбину те установе.
Бланд је забринут због одлуке Би-Би-Сија да на себе преузме трошкове ТВ претплате за пензионере старије од 75 година. То је обавеза од скоро 600 милиона фунти годишње, и трошак који је британска Влада већ покрила кроз порезе.
„Би-Би-Си постоји да би едуковао, информисао и забављао. Није ту да би субвенционисао старије од 75 година са бесплатном телевизијом“, рекао је Бланд за „Раша тудеј“.
Овај трансфер финансијске одговорности забрињава Бланда. Док изгледа несхватљиво да би приватизација корпорације приближила Би-Би-Си Влади, Бланд истиче да оваква одлука ту медијску кућу ставља у улогу која јој никада није припадала.
„То Би-Би-Си приближава британској Влади јер они раде оно што им Влада каже. Статут Би-Би-Сија предвиђа улогу и обавезе ове медијске куће. Тамо не пише ништа о бесплатној телевизији и субвенционисању 75-годишњака. И заиста је лоше што Влада то ради. Би-Би-Си је требао да им се супротстави“, додао је Бланд.
Према његовим речима, стављање медијске куће у тако забрињавајућу позицију да ради као један од органа британске Владе, могао би бити опасан ход по ивици.
„Није на руководиоцима Би-Би-Сија, управном одбору или генералном директору да одлучују о томе да ли имам право на бесплатну ТВ претплату или не. То је одлука Владе, а они су је подметнули Би-Би-Сију", поручује Бланд.
Да би покрио нове трошкове, Би-Би-Си би ускоро могао почети да наплаћује програм преко интернета, јер је разноврсност понуде медијских платформи почела да задире у фондове настале од претплате. Овај потез Бланд подржава.
„Једна од добрих ствари је то што је британска Влада дозволила Би-Би-Сију наплату Ајплејера, и мислим да је то поштено. Али није у томе ствар“, каже Бланд.
Недавно су се појавили извештаји да је британска Влада тражила од Би-Би-Сија да измени начин на који извештава о терористичкој организацији Исламска држава, а спор је настао око жеље Владе да Би-Би-Си употреби пежоративан назив за ту организацију.
„Током Другог светског рата, Би-Би-Си је био стуб истине, није се од њега очекивало да буде неутралан између Британије и Немачке“, рекао је Крис Грејлинг, председник британског Парламента. Овај страствен говор био је још један напор да се Би-Би-Си натера да ради у правцу у коме му британска Влада налаже, када је реч о покривању међународних догађаја. Иако сукоб око имена међународне терористичке организације делује релативно минорно, још једном подсећа на клизав терен на који се долази када се споје моћна медијска организација и Влада Велике Британије која жели да преузме контролу.
