„Ципрас је, уз све ограде, данас као Шарл де Гол 1958. године“, каже саговорник француског листа.
„Де Гол је дошао на власт захваљујући присталицама француског Алжира али је, из прагматичних разлога, одлучио потом да дâ независност Алжиру. Ципрас прибегава истом маневру“, објашњава Костас Вергопоулос, професор економије на Универзитету „Париз 8“.
Грчки министар је за шест месеци успео да постане нека врста оца нације, каже други саговорник листа.
„Једноставне и скромне спољашности знао је да сачува стратешку визију и тактичке вештине. Било да га воле или мрзе, сви морају да признају да се четрдесетогодишњи премијер показао као изузетан кормилар у невремену“, пише Фигаро.
„Требало је да му дају шансу од тренутка када је дошао на власт, али Европљани то нису урадили искључиво из идеолошких разлога“, каже економски новинар кога цитира лист.
