Скупштина Србије ратификовала је ове недеље споразум (СОФА) између држава-чланица НАТО-а и осталих држава-учесница у програму „Партнерство за мир“ о статусу њихових снага, а министар одбране Братислав Гашић поручио је да Србија остаје војно неутрална земља и да ратификација споразума не значи улазак, нити приближавање Србије НАТО савезу.
Према одредбама овог споразума, војници и оружане снаге НАТО снага убудуће ће моћи уз сагласност Србије да прелазе преко територије Србије без пасошких и других контрола, као и да користе наше ресурсе. У случају да почине кривично дело или прекршај, осим наших судских органа, могу им судити и војни судови њихових земља.
Србија већ има један потписан СОФА споразум са САД, а почетком ове године смо приступили Индивидуалном партнерском акционом плану (ИПАП), који је највиши степен сарадње са НАТО-ом, без самог чланства у Алијанси.
Ако се све сабере и одузме, поставља се питање — да ли је Србија ближа НАТО-у или војној неутралности? И да ли ово ново зближавање са Алијансом значи да ћемо сутра бити у ситуацији да дозволимо том савезу да користи наше ресоре и територију због неке њихове интервенцијом у неком делу света, иако нисмо члан?
Више је разлога због којих ово може да нам се деси. Први је јер смо мала земља на „незгодном путу“ геополитичке мапе, а други јер желимо у ЕУ. А упркос заклињањима да то није услов, неписано је правило да чланство у Алијанси олакшава приступање Унији.
Игор Новаковић из Центра за међународне и безбедносне послове каже за Спутњик да је наша војна неутралност недефинисан концепт.
Он подсећа да се Србија се као војно неутрална декларисала 2007. године Резолуцијом о заштити територијалног интегритета, суверенитета и уставног поретка, донетој као одговор на најаву проглашења независност Косова.
„Штуро дефинисана у две реченице, ни сама политичка елита Србије, али ни јавност нити међународна заједница не знају тачно шта та војна неутралност значи“, каже он, додајући да наша дефиниција војне неутралности може да се „чита“ — не у НАТО, али можда да у неки будући војни савез.
По њему, због тога нови СОФА споразум не ремети ни у чему овакву нашу војну неутралност.
„По међународном праву неутралност у уском смислу значи да се за време ратних дејстава забрањује трупама зараћених страна прелазак преко своје територије“, каже он и истиче да се Србија није обавезала на сталну неутралност, те стога СОФА споразум томе формално не смета.
По њему, због нејасне војне неутралности Србије, нови споразум Србије и НАТО-а и нису у некој колизији.
„То не значи да ће Србија одбити било шта што подразумева сарадњу са НАТО-ом“, објашњава он, па ни могућност да уступи своју територију за прелазак НАТО трупама у случају неког инцидентног стања. Међутим, то ће бити одлука која ће зависити од конкретне ситуације, ако до ње уопште дође.
Војни аналитичар Љубодраг Стојадиновић за Спутњик каже да Србија и није војно неутрална, јер не поседује основне елементе за војну неутралност.
На питање да ли ће због геополитичке стварности Србија можда морати да преиспита своју војну неутралност, Стојадиновић каже:
„Ми морамо да будемо земља која ће бити дуже времена лишена опасности од сукоба са најмоћнијим државама на свету и том смислу су нам потребни савезници на све стране. Али ако су ти савезници сукобљени, онда ми морамо да нађемо наше интересе“, наводи он.