Што дуже трају преговори о изласку из кризе, то су поделе веће. Свако се опредељује за један или други табор — „за“ Грчку или „против“.
Границе европског неслагања се цртају на линији север—југ, исток—запад. Финска је за избацивање Грчке из еврозоне, земље из источне Европе не би имале ништа против.
Све очи су, ипак, уперене у Берлин који је, сада је већ јасно, неформални лидер уније. Немачка је ставила до знања да је спремна да жртвује јединство Европске уније зарад одбране своје економске политике, коју је након избијања кризе 2008. наметнула осталим чланицама.
Њена непопустљивост је на крају изнервирала и њене европске партнере у преговорима са Грчком, који су се држали по страни јер је било важно сачувати слику јединственог блока против Атине. Италијански премијер Матео Ренци поручио је Берлину: „Сада је доста“, пред састанак еврогрупе у недељу.
Јаз се продубио и између Париза и Берлина. Француској ни до чега није толико стало као до стратешког партнерства са Немачком, са којом чини „осовину“ европског мотора, како то воле да кажу лидери двеју земаља у својим говорима.
Оланд, који се од почетка преговора са новом грчком владом пре шест месеци држао метиљаво, како је то приметио економиста Тома Пикети, одлучио је у последњем тренутку да послуша свог некадашњег саветника за економију, који је у међувремену постао планетарна звезда, и заложи свој утицај у одбрану Атине.
Послао је тим стручњака, који су заједно са министром финансија Еуклидом Цакалотосом радили на новом плану реформи и убедили га да учини огромне уступке како би кредитори прихватили да дају зајам његовој влади, која би тако избегла банкрот и излазак из еврозоне.
Париз је тај предлог логично подржао, али не и Берлин. Немачка канцеларка Ангела Меркел је рекла да не верује Грцима („Поверење је пољуљано“). Берлин је уочи састанка направио план за излазак Грчке из еврозоне.
Бивши грчки министар финансија Јанис Варуфакис, који је постао нека врста Мика Џегера у економији, сматра да Берлин кажњава Атину зато што хоће да утера страх у кости Французима који нису сигурни да ће их немачки модел штедње извући из кризе.
За многе је ово питање опстанка Европске уније онакве каква данас постоји.
Србија, која је начинила све могуће уступке у нади да ће јој немачка канцеларка донети вест да је надомак отварања првих поглавља за приступање овој породици на ивици нервног слома, подсећа на чунак насред узбурканог мора чија посада безуспешно покушава да се прикачи за спасилачки брод који измиче.
Ништа више неће бити као пре, приметио је грчки министар културе Никос Ксидакис, износећи уверење које деле многи Европљани.
Али, Србија нема план Б.
