Одлуку Грка да одбију предлог међународних поверилаца за излазак њихове земље из финансијске кризе и „леви“ и „десни"“ схватили су као храбар гест, бунт и отпор глобалним центрима моћи.
Да ли је то заиста, како неки тврде, основа за стварање новог политичког система, у којем се бришу постојеће идеолошке разлике?
Саговорници Спутњика различито одговарају на ово питање, али су сагласни у једном — било да се партије деле на „леве“ и „десне“, било да је реч о превазиђеној подели — главног непријатеља сви виде у актуелној полици Брисела.
Директор Центра за стратешке алтернативе Душан Пророковић сматра да се досадашње идеолошке разлике у политичком систему унутар Европске уније бришу, поредећи период од деведесетих година прошлог века до данас с временом Француске револуције, у којем је република сменила апсолутистичку монархију.
„Данас више не говоримо о европским тековинама, него о неолибералним тековинама, о покушају једне накарадне глобализације света, како економске, тако и политичке, као и о покушају стварања система у којем ће се целим светом управљати из једног центра моћи“, упозорава Пророковић.
Према његовом мишљењу, потпуно је природно што се крајња левица и крајња десница буне против таквог система, иако из потпуно различитих углова.
Док се десница залаже за очување државе и националне културе као важне димензије идентитета сваког појединца, левица у неолибералној доктрини и глобализацији види опасност од даљег нарушавања односа унутар друштва и од угрожавања елементарних људских права, објашњава Пророковић.
Саговорник Спутњика верује да ће доћи до новог груписања политичких партија, односно до нове поделе која, уместо досадашње левице, деснице и центра, подразумева политичке партије које бране неолиберални концепт и оне које га нападају.
Политички аналитичар Бранко Радун иде корак даље, тврдећи да је подела на левицу и десницу превазиђена.
„Многи у Европи, без обзира на то да ли су лево или десно, имају негативан однос према бирократизованој структури Европске уније и неравноправном статусу држава унутар тог савеза. Ипак, већина грађана не припада ни левици ни десници. Многи у грчком референдуму виде буђење народне енергије, борбе за правду. Евроскептици то виде као ’не‘ даљој подршци бирократизације и централизације Европске уније, док неки опет то ’не‘ виде као отпор финансијском капиталу“, објашњава Радун.
Насупрот Пророковићу и Радуну, социолог Јово Бакић сматра да је далеко свака помисао од краја левице и деснице.
„Крајњи десничари и крајњи левичари међусобно су највећи противници, а то што су у овом тренутку против неолиберализма, то је само тактичка природа, сувише су слаби и једни и други да би самостално иступали“, сматра Бакић.
С једне стране, левица поздравља резултате референдума у Грчкој јер је он, напомиње наш саговорник, послао поруку крупном капиталу и империјалним тежњама појединих земаља у Европској унији, на првом месту Немачкој, да демократска воља није умрла, да није побеђена и да ће покушати да се супротстави империјалном диктату, односно диктату крупног капитала.
С друге стране, десница у грчком ”не“ препознаје наду да идеја нације није мртва и да ће заправо национализам успети да победи залагања европске бирократије, закључује Бакић.
