Европска комисија ће предложити да се средства за помоћ Грчкој обезбеде из Европског механизма за финансијску стабилизацију, заједничког фонда 28 земаља-чланица Европске уније.
Реч је о Европском механизму за финансијску стабилизацију, али би предлог ЕК значио кршење споразума који је британски премијер Дејвид Камерон 2010. године издејствовао да се не користи за помоћ земљама еврозоне.
Чешка одбија да гарантује зајам Грчкој, поручили су чешки премијер Бохуслав Соботка и министар финансија Андреј Бабиш. Чешко руководство је против коришћења Европског механизма за финансијску стабилизацију како би се помогло Грчкој.
Најбоље решење за Грчку је, према Бабишу, излазак из еврозоне и делимично отписивање њених дугова.
„Одлука о коришћењу Европског механизма за финансијску стабилизацију је политичка, а не прагматична“, каже Бабиш.
Соботка сматра да европска солидарност има границе:
„Уколико Грчка жели и даље да добија помоћ, мора да спроведе неопходне реформе“.
У Француској је председница „Националног фронта“ Марин Ле Пен изјавила да ће eврoпски план за спасавање Грчке коштати Париз 16 милијарди евра, што ће, према њој, бити додатни терет за грађане, као и да се њиме ништа неће променити.
Летонци су подељени у вези са пружањем помоћи Грчкој — једни критикују Владу у Атини, а за друге су највећи кривци Међународни монетарни фонд и Европска унија.
Атина мора да плати 7 милијарди евра у јулу, од чега 3,5 милијарди Европској централној банци 20. јула. То подразумева позајмицу од 14 до 16 милијарди евра, пошто споразум Атине и зајмодаваца неће ступити на снагу на време.
