Тим законом, за који је гласало 140 посланика, док је четворо било против, требало би да се омогући да се трошкови сведу у одрживе оквире са оптималним бројем запослених у јавном сектору, чиме би се унапредила ефикасност јавне управе.
Димензионирање јавне управе треба да обухвати три циља — смањење трошкова запослених, повећање квалитета јавних услуга и смањење трошкова организације.
У образложењу закона је наведено да је његово доношење неопходно, због потписаног аранжмана са ММФ-ом који предвиђа смањење броја запослених за по пет одсто годишње у наредном трогодишњем периоду, што би требало да донесе уштеде од око 0,3 одсто БДП годишње.
Смањење броја запослених у наредном трогодишњем периоду требало би да доведе до смањења расхода за зараде запослених са садашњих 11,8 одсто на ниво од осам одсто БДП-а годишње.
Закон обухвата запослене у целом јавном сектору, али су из овог акта изузета јавна предузећа чији је оснивач држава.
Министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички изјавила је да се рационализација броја запослених у јавном сектору неће радити линеарно, већ само тамо где постоје вишкови, док ће у институцијама где нема довољно кадрова бити могуће и запошљавање нових.
Она је рекла да ће тај пропис важити највероватније до 2018. године, када очекује да ће се променити споран начин понашања, те закон неће бити потребан.
Локалним самоуправама које не буду поштовале ограничење у максималном броју запослених привремено ће бити ускраћени трансфери из буџета.
Законом је предвиђена новчана казна од 120.000 до 150.000 динара за прекршај руководиоцу организационог облика ако, супротно одредбама овог закона, запосли лице, односно ако изврши исплату зараде, у износу вишем од оног до ког се долази спровођењем рационализације у обиму утврђеном овим законом.
Министарка Удовички је раније изјавила да је у јавној управи око 9.000 људи идентификовано као вишак запослених и додала да би они из јавног сектора требало да оду до краја године.
