Око 30 сведока и чланова њихових породица, који су требало да сведоче у судском процесу који је против Рамуша Хардинаја вођен пред Хашким трибуналом је убијено. Да ли слична судбина чека и сведоке који ће се појављивати када коначно оживи Специјални суд за злочине ОВК?
После искуства Хашког трибунала питање је да ли ће и колико систем заштите сведока на Косову бити функционалан, посебно ако се у обзир узме чињеница да је Косово и даље „племенски“ подељено. Имена оних који би могли да се нађу на оптуженичкој клупи новог суда управо су имена највећих кланова на Косову, али и првака ОВК Косова — Харадинаја, Тачија и Љимаја, који су за Албанце хероји.
Закон о Специјалном суду сачинила је Европска унија, а за статус заштићеног сведока предвиђен је посебан систем заштите.
Саговорница Сптуњика Рада Трајковић, бивша посланица Скупштине Косова, каже да нас је искуство из Трибунала научило да су се сви који су тамо били трудили да контролишу сведочења, па да ни Албанци у томе нису изузетак. Другачије, верује она, неће бити ни сада.
„Ако имају могућност да сазнају имена људи који су сведоци и за које верују да могу нешто да кажу, свакако ће тражити илегалне могућности да их на било који начин онемогуће да сведоче, то је јасно“, каже она.
Политички аналитичар из Приштине Фадил Лепаја верује да је овај суд формиран, јер судови Еулекса и Унмика нису били у могућности да раде слободно и гарантују сигурност сведоцима.
Лепаја у изјави за Спутњик подсећа да су ти судови били под великим притисцима јавности, али и под, како каже, скривеним притисцима оних који су били оптужени пред њима.
Други проблем који Лепаја наводи јесте чињеница да неки од поменутих судова нису успели да одоле корупцији. Према њему, постоје три разлога због којих сматра да ће потенцијални сведоци новог суда бити заштићени.
„Суд ће бити ван Косова, чиме се у старту пружа већа заштита сведоцима, али и могућност да суд ради под мањим притиском јавности. Треће, и најбитније — биће ван утицаја овдашње политике“, каже он, мада не бежи од могућности да нису сви канали затворени, када је реч о политичком утицају.
Лепаја верује да ће суд наћи начин да реши проблем сведока који би могли да буду угрожени. Он није далеко од идеје да би то могло да буде решено применом институције промене идентитета.
„Постоје разни сведоци са већом или мањом потенцијалном опасношћу по њих саме. Суд има обавезу да оне који су реално угрожени заштити“, каже Лепаја.
Он напомиње да Косово није имало могућност заштите сведока јер „квалитети косовске државе нису довољни да омогуће њихову трајну заштиту“.
Трајковићева сматра да одговорност и судбину овог процеса носе пре свега Албанци који су спремни да говоре али, како каже, лопта није само у њиховом дворишту.
„Целокупну прву гарнитуру ОВК чинили су сарадници страних обавештајних служби. Колико ће се те службе трудити да кроз процес заштите људе који су радили за њих, за све нас представља велики изазов. Али ако је међународна заједница заиста озбиљно решила да раскринка оне који су чинили злочине и систематско етничко чишћење, и који су убијали по етничком принципу ради трговине органима, очекујем да ће доћи до момента да многи одговарају за оно што су чинили“, уверена је она.
Политиколог Јозеф Марко, декан Правног факултета у Грацу, сматра да је време свакако радило за починиоце, и да је тешко прикупљати доказе после толико времена.
„Искуство је показало да на Косову није лако прикупљати доказе на основу сведочења због мањкаве заштите сведока. Косово је мало спрам броја становника, тако да је у самој земљи тешко успоставити ефикасан систем заштите сведока. Сумњам да један међународни суд може да реши питање, у којем није успео ни Еулекс“, изјавио је професор Марко.
Он чак не верује да ће нови суд моћи да се супростави политичким моћницима на Косову.
