Сунце пржи над Дагестаном… Температура прелази четрдесети поделак. Ветрић који дува са Каспијског мора право је освежење за екипу новинара, која је превалила пут од Москве до војног полигона „Скорпион“, дуг скоро 2.000 километара.
Ту, на самој обали мора, одржава се „Каспијски дерби“, још једна фаза такмичења у оквиру Међународних армијских игара. Нови изазови, нове авантуре, нове победе…
Пред морнаричком пешадијом Русије, Казахстана и Кине тежак је задатак: потребно је да оклопним возилима прођу два круга укупне дужине од око осам километара и да савладају различите препреке. И у овој трци брзина и прецизност решавају све. Главна ствар је да избегну „минска“ поља, савладају ровове, „змије“ и естакаде и да пуцају и погоде мете на води, удаљене чак 700 метара.
Русија и Казахстан наступили су на борбеном оклопном возилу БТР-80, а Кина је довезла своје гусеничаре БМП-05. Та возила су се појавила 2006. године и по својим карактеристикама супериорнија су од БТР-80.
„Њихова техника је гусенична, а наша је на точковима. Наравно, велика је разлика. То је као да упоређујете ’москвич‘ и ’мерцедес‘“, објаснио је главни судија генерал-поручник Војске Руске Федерације Александар Колпаченко.
Ипак, касније се испоставило да руски „москвичи“ могу да задају озбиљан ударац страној техници, па чак и да из борбе изађу као победници.
О кинеском БМП-05 мало се зна. Тек је по која штура информација процурила у јавност. У принципу, само оне основне — калибар стрељива, величине и тек понешто о могућностима доброг проласка кроз воду. Све остало је војна тајна. Шта је унутра — нико не зна. Руски новинари су ово возило назвали „кутијом са изненађењем“.
Кинески војници ћуте као заливени. Генерално, током целих Армијских игара, они су најтајанственији. Углавном не желе превише да комуницирају са новинарима, како нека „војна тајна“ не би доспела у јавност. Остале екипе које учествују на Међународним војним играма знатно су отвореније и дружељубивије.
Борба на мегдану је жестока, атмосфера на трибинама загрејана. Чује се паљба, бука мотора и аплаузи публике. Ситан бели песак лети на све стране.
„Русија, Русија!“, ори се са трибина.
На први поглед било је тешко одредити најбоље у тркама. Посаде су сигурно заобилазиле препреке, погађале мету и стизале до циља. На крају, Русија је тријумфовала.
Првобитно су судије планирале да се такмичење одржи у две фазе, на копну и на води, али је ветар узбунио Каспијско море, подигао таласе, што је довело до промене овог плана.
Док се око обале и у води све тресло, у кругу полигона било је мирно. Под шаторима су радиле продавнице са руским војним сувенирима и одећом и кафетерије за војску и госте.
На десетак минута вожње смештена је и војничка менза. Права прилика да се проба храна „са казана“. На јеловнику је чорба од кромпира, печена пилетина, вариво од хељде и сок од брезе. Било је занимљиво пробати и утолити глад, али и радозналост.
На неколико места у граду опажамо билборде на којима је председник Русије Владимир Путин. На једном од њих Путин се рукује са Рамзаном Абдулатиповим, председником ове најјужније руске републике.Ускоро нас очекује повратак у Москву, али пре тога и кратка посета дагестанском граду Каспијску. На улицама више аутомобила него људи. Не чуди, с обзиром на ужасну врућину и влагу.
Враћамо се на цивилни аеродром Махачкала. Преко Северног Кавказа летимо за Москву. Поглед из војног авиона „тупољев 154“ на руску престоницу оставља без даха. Боје на небу се преливају, од јарконаранџасте до плаве, а фантастична Москва бљешти свим својим сјајем.
