Где има дима има и ватре, па су тако и спекулације о ванредним парламентарним изборима у Србији све мање кулоарске гласине а све више, изгледа, реална опција.
Међутим, оно што недостаје за превремене изборе је разлог. Тренутно изгледа да коалиција која је на власти, уз мање или веће трзавице, нема неких већих проблема. Опозиција и парламентарна и ванпарламентарна нема нарочитих разлога да се јагми за изборе. Прва, зато што могу да прођу као ови други на прошлим изборима, а ова друга зато што ни издалека, ако не рачунамо Српску радикалну странку, није ни близу цензуса, то јест уласка у парламент.
Дакле, ако у поменутим зонама не „шкрипи“, зашто бисмо онда имали ванредне парламентарне, или чак опште изборе?
Према саговорницима Спутњика, сви путеви воде ка Српској напредној странци.
Павле Димитријевић, извршни директор Бироа за друштвена истраживања, склон је мишљењу да би ванредни избори били опција дела Српске напредне странке коју предводи Александар Вучић, како би додатно учврстио своју власт и на тај начин осигурао легитимитет за потезе које ће морати да повуче.
Цвијетин Миливојевић, генерални директор агенције „Прагма“, сматра да нема објективних разлога за изборе, осим, како каже, да се уреде ствари унутар саме странке.
Миливојевић подсећа да је Српска напредна странка у оба наврата изборе добила на критици власти Демократске странке и тадашње коалиције управо на њиховим пропустима у преговорима са Косовом, тврдећи да ће они све то поправити када дођу на власт.
„Дакле, пре свега Србији нису потребни ванредни избори већ повратак владајуће странке на принципе на којима је у два наврата и освојила гласове на изборима. Нови ванредни избори не би ништа променили. Можда би делимично пала популарност СНС-а њихових коалиционих партнера, али у сваком случају не постоји критична маса. Мислим на опозицију, која би у овом тренутку могла да припрети Александру Вучићу“ каже он додајући да разлози које наводи СНС за изборе „да се уреде ствари унутра коалиције“ не стоје јер, подсећа Миливојевић, и без шире коалиције, па чак и без странка које су на листи СНС-а, напредњаци имају већину.
Миливојевић је убеђен да један део СНС-а сматра да је странка издала саму себе, односно да се од једне националне странке, русофилске и евроскептичне, претворила у странку евробирократа и еврофакатика, која је због обећања за отварање неког од поглавља у преговорима са Европском унијом спремна да све жртвује. То, подсећа Миливојевић, нису обећали бирачима ни 2012. ни 2014. године.
„Ако и буде ванредних парламентарних избора, биће их искључиво због проблема који постоје унутра саме станке, који су све јаснији и видљивији. Унутар странке постоји известан страх, пре свега у делу који води Александара Вучић, да би нека критична маса окупљена око Томислава Николића евентуално могла да узврати удараца“, сматра Миливојевић.
Димитријевић каже да није искључено да до избора дође управо због чињенице да је пред нама период који треба да доведе до промене Устава Србије али и до додатних одлука које се односе на ситуацију око Косова.
„Србија неће спречавати Косово на европском путу јер се то намеће као нужан услов Европске уније, па ће и отпор признавању Косова бити све мањи и мањи. Зато има логике теза да за даљу политику коју премијер спроводи, део СНС-а који је директно везан за шефа странке, сматра да је потребно још једном изаћи на изборе и добити директнију подршку“, мишљења је Димитријевић.
За разлику од Миливојевића, Димитријевић верује да би додатни повод за изборе могао бити и у „разрачунавању“ са представницима коалиционих партнера, јер смо, подсећа он, до сада у више наврата били сведоци несугласица између чланова СПС-а и СНС-а.
„До сада је било више несугласица посебно на тему вођења јавних предузећа, пре свега НИС-а који је под директном управом социјалиста“, каже он.
Димитријевић није сигуран да би се разлог за изборе могао тражити у унутрашњем сукобу „томиста“ и „вучићеваца“, посебно како каже јер је Вучићу као лидеру странке и премијеру више у интересу да постоји председник државе који је по својој функцији мало изолован, и да постоји нека кохабитација.
Истине ради, о сукобима унутар напредњака, али и о превременим изборима прича се већ месецима, али до сада нико није успео да докаже да сукоб заиста постоји. С друге стране Вучић јесте у неколико наврата најављивао реконструкцију владе Србије, наводећи да ће бити „кратка и слатка“, али ни до тога није дошло. Тиме је, верују многи, оставио отворена врата за спекулације о новим изборима, а све је додатно зачинио и у неколико наврата датом изјавом да је могуће да напусти не само премијерску фотељу, већ и да тражи наследника за лидерску функцију у самој странци.
