Свирао је од осме, а на Музичкој академији дипломирао 1964. године. Остаће запамћен као композитор, песник, аранжер, текстописац, кантаутор, аутентични зачетник ауторске песме и литерарне шансоне. Они који су имали среће да се друже с њим памтиће га и као доброг пријатеља. Међу њима је академик Матија Бећковић, који за Спутњик каже да је Арсен ставио тачку на време умирања света који нестаје.
„Он је наш први модерни песник у оном смислу да није само писао, већ и компоновао и певао. Његов раскошни дар је био такав да ми се чинило да је могао бити наш Боб Дилан или Џон Ленон. Све што је написао је једна песма, једна мелодија, која је трајала толико деценија. Био је члан удружења књижевника, вишеструко надарен, неодољив и духовит“, каже Бећковић.
Упознали су се пре више од пола века у Београду, где је Дедић служио војску. Дружио се са љубимцем Београдске публике, духовитим Даламтинцем који је и свој први концерт одржао у главном граду Југославије. У разговору за Спутњик Матија Бећковић подсећа да је Арсен Дедић компоновао мелодије на његове стихове — песме „Два пријатеља“ и „Вера Павладољска“.
„Био је толико славан да су сви мислили да их је он и написао“, присећа се уз осмех академик Бећковић.
Додаје да се аутор из Хрватске издвајао међу својим колегама и зато што је пратио модерну поезију, највише по свом дару и духу, али и по публици која га је носила на рукама.
Бећковић је познавао и Дедићеве родитеље, оца Јована и мајку Јелку. Са Арсенијем, како му је крштено име, дружио се углавном у Београду јер, каже Бећковић, Арсен се родио у Шибенику, живео у Загребу, а прославио у Београду. Додаје да их је рат делимично раздвојио на неко време, али да их је више раздвајала Арсенова болест.
„Кад је дошао у Београд, после такозваног рата, кад год би отишао иза завесе, ја сам мислио да се неће вратити. Живео је на ивици више од две деценије. Чини ми се да није преминуо само Арсен Дедић, него да је пре њега нестао читав један свет који је њега обожавао. Он је само ставио тачку на време умирања“, каже за Спутњик Дедићев дугогодишњи пријатељ.
„Оно што је он, то нисам изгубио. Изгубио сам пријатеља и једног од најомиљенијих људи из моје младости, али оно што је он урадио нисмо изгубили. То ће можда смрт само да увећа“, закључио је Бећковић.
Са великим бројем награда и признања, са обимним уметничким опусом од преко 30 албума, Арсен Дедић радио је до последњег дана. Остаће упамћен и као аутор 30 књига. Говорио је руски, италијански и енглески језик.
Један од најомиљенијих музичара са простора бивше Југославије остаће запамћен по небројеним хитовима које су слушале све генерације, филмској и музици за децу.
Арсен Дедић преминуо је у понедељак у Загребу у 78. години.
