Руска економија је стабилнија од светске, а деловање руских власти је прилично прагматично и помаже земљи да превазиђе тешкоће, наводи аналитичар.
Према његовим речима, без обзира на преовлађујући став да се „Совјетски Савез распао услед ниских цена нафте“, ту државу је заправо убила комунистичка идеологија.
Уместо продаје енергетских ресурса за јаку валуту, СССР је испоручивао нафту и гас у земље Савета за узајамну економску помоћ у размену за робу која му и није била потребна. „Фактички, то је био систем субвенција“, пише Бершидски. Знатан део новца, који је ипак пунио буџет, коришћен је за куповину жита, наводи он.
Према мишљењу Бершидског, како би се изборио с последицама пада цена нафте, СССР је требало да прибегне трима варијантама деловања: да укине трампу са земљама социјалистичког блока, да осетно смањи увоз прехрамбених производа, ризикујући увођење система картица, те да радикално смањи војне расходе. Било која од тих мера подрила би позиције совјетског руководства — или унутар земље или изван ње. „Све ове варијанте су у политичком смислу биле неприхватљиве“, пише аналитичар.
Без обзира на високу зависност од нафте, данашња Русија није спутана идеологијом и представља капиталистичку државу, наглашава он.
За разлику од Совјетског Савеза, Русија може да нахрани своје становништво, она је четврти извозник у свету. Субвенције које земља даје својим савезницима знатно су мање од оних које је давао СССР. Поред тога, без обзира на повећање трошкова за одбрану, Русија не учествује у свеобухватној трци у наоружању са САД, додаје аналитичар.
Он сматра да власт Руске Федерације поступа у складу са ситуацијом која влада на енергетском тржишту, смањујући расходе у социјалној сфери и подстичући ефикаснији рад државних корпорација.
