„Неће бити нових услова за Србију“, обећава немачка канцеларка Ангела Меркел са већине насловних страна дневних новина у Србији. „Оно што је постигнуто у дијалогу (са Приштином) представља испуњење услова које смо тражили. Можете рачунати да смо фер и да нећемо, када се испуне услови, постављати нове“, поручила је Меркел после завршетка Самита о Западном Балкану у Бечу.
Беса је албански принцип и представља чврсто обећање, дату реч да ће договорено бити испуњено. Кад Албанац са Косова дâ бесу, могу секире да падају, али он је неће погазити. Зато су од 1981. године, али и раније, Срби на Косову и Метохији масовно узимали за кумове Албанце, је им је на тај начин била гарантована безбедност.
Прошлост упозорава на опрез
Кад Ангела Меркел дâ реч, да ли је то једнако као беса, односно да ли стварно неће бити нових услова или ће после неког времена бити пуј-пике, не важи? Поготову што овде није реч о Ангели Меркел као приватном лицу, већ о обећању немачке канцеларке.
Ранији, вишегодишњи, па и деценијски примери нових захтева чим се испуне неки стари дају основа за сумњу да више неће бити услова за Србију. Или се десило чудо, па је можда Европска унија престала да воли Србију и стварно више неће да је условљава.
Наиме, дугогодишњи однос ЕУ и Србије веома је сличан познатом социолошком примеру кад насилан супруг константно шиканира, затвара, условљава, уцењује, али и туче жену, а кад то престане да ради она, због стокхолмског синдрома, помисли да је више не воли. Ако је тако и у овом случају, шта ће Србија без толике љубави? Како ће зиму презимити и пролеће дочекати?
Константно враћање истог
Но, као што давно рече и политичар у правом смислу те речи Никола Пашић: Не бојте се Срби, добро бити неће. ЕУ ће вас и даље „волети“.
Зашто?
Као прво, због оног Меркелиног „када се испуне услови“ — што може да значи да можда стварно неће бити „нових нових“ услова, али да четири у Бриселу потписана споразума између Београда и Приштине нису тачка на И која се чекала.
Прво ће, истакла је немачка канцеларка у Бечу, бити урађене анализе урађеног. „У сваком случају за Србију је тај моменат отварања поглавља ближи него пре 20 сати“, истакла је Ангела Меркел образлажући да не може да каже када ће бити отворено прво преговарачко поглавље.
Други разлог за сумњу дао је Јоханес Хан, европски комесар за суседску политику и политику проширења оценом да ће прва преговарачка поглавља бити отворена почетком 2016. године. А шта је са безброј пута поновљеним обећањима европских представника да ће напредак у договору са Приштином омогућити Србији до до краја 2015. отвори прва поглавља? „Нема потребе да чекамо неке јануаре или друге термине идуће године. Отворите поглавља уместо да подижете ограде и остављате нас вани“, одговорио је министар иностраних послова Србије Ивица Дачић, који се и сам сећа обећања.
Трећи разлог за сумњу да више нема услова може да буде податак да је формирање Заједнице српских општина требало да буде завршено до фебруара прошле године, а да је одлука о њеном формирању потписана још у пролеће 2013. године. Није Србија крива што је и у такозваном Бриселу 2 тема морала да буде ЗСО, већ Албанци који су њено формирање ескивирали две и по године.
Шта Албанце спречава да сада исто учине приликом договора о статуту ЗСО? Рок за формирање Заједнице српских општина је четири месеца, али то је минимални рок. Максимални рок може максимално да се отегне. Један од начина је отезање са променом закона у Покрајини Косово и Метохија који су у вези са ЗСО. Док те промене усвоји тамошња влада, па скупштина, па оцени уставни суд, па та оцена буде негативна, па се опет врати на гласање, па… Има неких нових 20 сати да траје као гладна година.
Кад сати трају годинама
И кад све то буде завршено, односно кад Србија — после неког времена које може да се мери и годинама — буде додатних 20 сати ближа Европској унији, ето свеобухватног обавезујућег споразума са Приштином, за који ће тражити од званичног Београда да га потпише.
Ако се, не дај боже, и то некако испотписује, онда је питање шта ће бити са Републиком Српском? Хоће ли и она бити неки услов за званични Београд? Војводину и Рашку област, коју многи називају Санџак, да и не помињемо.
Дакле, још једном, да ли је обећање Ангеле Меркел беса или условна беса? Ако је условна, онда то није беса.
