У културним круговима у Русији већ годинама постоји воља и жеља да се Центар културе Србије отвори у руској престоници, али до реализације те идеје никада није дошло.
Оно што се годинама прижељкивало сада би, ипак, могло да постане реалност.
„Као гост овогодишњег московског Сајма књига, посетио сам Руску државну библиотеку стране литературе. Тамо сам имао састанак са директором те библиотеке и његовим најближим сарадницима. Постигли смо неколико, за нас, веома важних договора, а један од њих је и оснивање Српског културног центра или Српског центра за књигу, у оквиру те московске библиотеке. У тој библиотеци већ постоје такви центри неких других држава: амерички, јапански, холандски. Ми смо их обишли, и договорили се да ту ускоро буде отворен и центар на српском језику“, открива Блашковић.
Према његовим речима, у плану је још и електронско и дигитално умрежавање двеју библиотека.
„Ми сарађујемо са Руском државном библиотеком иностране литературе, као што сарађујемо и са друге две националне библиотеке у Русији, али сад смо одлучили да интензивирамо ту сарадњу, у том смислу што ћемо омогућити коришћење наше електронске базе у Београду, а такође и ове у Москви. Тако да ћете моћи да оно што имате у московској библиотеци читате у Београду, и обрнуто. То је посао дигитализације библиотеке која траје већ неколико година“, додаје Блашковић.
Он није могао да прецизира датум отварања Српског културног центра или Српског центра за књигу у Москви, али би тај пројекат, према његовим речима, могао да буде реализован врло брзо.
„Представници ове московске библиотеке доћи ће највероватније на октобарски Сајам књига у Београду, и тада ћемо имати тачно формулисане протоколе између наше две библиотеке. То ће подржати наше и руско Министарство културе, тако да ја очекујем реализацију чим се те формалности среде“, закључује Блашковић.
За 93 године свог постојања ова московска библиотека постала је једна од најважнијих ризница стране литературе у свету, а препозната је и као главни међународни културни, образовни и истраживачки центар.
Библиотека има 80 хиљада регистрованих читалаца, а дневно је посети хиљаду корисника.
У Москви се данас завршава 28. Међународни сајам књига, на којем се представило 400 издавача из 30 земаља. Статус специјалног госта најзначајније књижевне смотре у Русији имали су Србија, Јерменија и Иран.
Претпоследњег дана московског Сајма књига, у 75. павиљону ВДНХ, српски писци Горан Петровић и Гордана Ћирјанић представили су публици своје књиге — „Испод таванице које се љуспа“ и „Пољубац“.
Петровић је, поред Милорада Павића, најпознатији и најпревођенији српски писац у Русији, а његове најновије приче можете ексклузивно да читате на сајту Спутњик Србија.
Гордани Ћирјанић ово је прва књига преведена на руски језик.
Књигу „1914-2014. Зашто ревизија“, Милета Бјелајца представио је амбасадор РС у Москви Славенко Терзић и његове колеге руски и српски историчари.
