„Није време да одуговлачимо и радимо као да се ништа посебно не дешава“, рекао је Јункер у програмском говору посланицима Европског парламента у Стразбуру и нагласио да ситуација у којој се ЕУ налази „није добра и не сме се бојити ружичастим бојама“.
У Европској унији постоји мањак и Европе и уније, додао је он.
Хитно усвојити план Европске комисије
Јункер је указао да је ЕУ суочена са таласом избеглица, махом из Сирије, Либије и Еритреје, од којих је само од почетка године око пола милиона стигло у ЕУ.
„Не треба да се плашимо, него да одмах покренемо европске институције, а приоритет треба да нам буду хуманизам и људско достојанство, јер нас историја обавезује на то“, поручио је председник ЕК.
Јункер је нагласио да се морају ојачати спољне границе ЕУ, али да Шенген неће бити укинут за време мандата ове комисије.
Председник ЕК је подсетио да су многи европски народи током историје били принуђени да беже од прогона и ратова, подсетивши на Французе протестанте у 17. веку, Јевреје који су бежали од нациста и грађане Мађарске и Чехословачке који су тражили спас од совјетских тенкова 1956. и 1968. године.
Ми Европљани треба да се сетимо да је Европа континент у којем је готово свако у неком тренутку био избеглица, рекао је Јункер, додавши да Европљани не треба да забораве зашто је право на азил једно од фундаменталних и најважнијих права.
„Стотине хиљада људи пристигло је у ЕУ током ратова у бившој Југославији, а то није било пре неколико стотина година, већ крајем прошлог века. Зар смо то већ заборавили?“, запитао се он.
Председник ЕК је истакао да је време да се престане са препуцавањем између земаља-чланица, за које је рекао да „увек упиру прстом ка Бриселу када не раде добро свој посао“, и да хитно треба усвојити план ЕК да се око 160.000 избеглица, који су данас углавном у Грчкој, Италији и Мађарској, равномерно распореде широм ЕУ.
„Имамо средства да помогнемо. Кажу да не можемо да примимо све, али хајде да будемо поштени: то је само 0,11 процената становништва ЕУ“, рекао је Јункер.
Он је казао да прихват избеглица мора да буде обавезан, и да оне не смеју да буду дискриминисане због своје вере и других особина.
„То су људска бића, а не бројке“, истакао је он и додао да ЕУ треба да буде поносна што је људи из кризних подручја виде као острво безбедности и просперитета.
Јункер је упозорио да се зима приближава и да се не сме дозволити да избеглице тада буду остављене да се смрзавају по парковима и железничким станицама.
Усвојити листу „сигурних земаља“
Као додатну меру, Јункер је предложио усвајање заједничке европске листе „сигурних земаља“, из којих азиланти долазе не због прогона и рата, него из економских разлога.
„Ту мислим на земље које су кандидати или потенцијални кандидати за чланство за ЕУ“, рекао је он и поменуо Албанију, Босну и Херцеговину, Косово, Србију и Црну Гору.
Он је објаснио да грађанима тих земаља неће бити ускраћено право на азил, али ће се њихови захтеви обрађивати по убрзаној процедури, а они који буду одбијени биће враћани кући.
„Уколико нека држава изгуби статус сигурне земље, биће јој ускраћено право на придруживање ЕУ“, упозорио је он.
На крају, Јункер је нагласио потребу да ЕУ успостави убедљивију спољну политику и активније се укључи у решавање криза на Блиском истоку и у Африци.
Он је казао да је ЕУ већ припремила фонд од око 1,8 милијарди евра финансијске помоћи афричким земљама.
Председник ЕК је током говора често био прекидан аплаузима посланика, али су му неки, попут лидера британских евроскептика Најџела Фериџа, из својих клупа добацивали увреде.
„Нећу вам одговарати. То што говорите је безвредно“, поручио је Јункер Фериџу.
