Неколико стотина миграната који су се нашли на „ничијој земљи“ између Мађарске и Србије штрајкује глађу. После одлуке Мађарске да више не прима избеглице које долазе из Србије, а која је на снази од 15. септембра, ствари су почеле додатно да се компликују.
Коментаришући изјаву српског министра за социјална питања Александра Вулина да Србија неће примити назад оне који су прешли у Мађарску, портпарол мађарске Владе Золтан Ковач упозорава да је Србија чланица за пријем у ЕУ али и да „мора да поштује међународне обавезе и потписане споразуме, међу којима и споразум о реадмисији“.
Мађари су по убрзаној процедури Србију прогласили земљом сигурног порекла и ту нашли „законски основ“ да мигранте са Блиског истока врате у Србију као у прву земљу у којој ће затражити азил. Слично домино-ефекту. исто је урадила и Аустрија Мађарској.
У серији ланчаних реакција које су уследиле након што је Мађарска пооштрила контролу на граници са Србијом, најдаље је отишао државни секретар из Министарства за рад и социјална питања Ненад Иванишевић. Он је рекао да Србија неће примити избеглице које Мађарска буде враћала, па макар морала да на границу постави — војску.
Споразумом о реадмисији, који је Србија потписала са Европском унијом, а који је био предуслов за споразум о визним олакшицама, предвиђен је „повратак у Србију њених грађана који илегално бораве у земљама Европске уније. Исто тако повратак је предвиђен и за држављане трећих држава који су ушли на територију ЕУ директно преко наше територије или су имали нашу важећу боравишну визу“.
Да ли то, међутим, значи и да Србија има правну обавезу да прихвати мигранте које Мађари буду враћали?
Никола Ковачевић, правник у Београдском центру за људска прва, објашњава за Спутњик да је питање врло компликовано, јер Споразум о редмисији обавезује Србију да све људе који су незаконито са њене територије прешли на територију било које земље прими назад.
„Све земље које имају несигурне системе азила, а међу које спада и Србија по процени Комесаријата за избеглице Уједињених нација (УНХЦР), не могу се сматрати земљама у којима ће мигранти добити одговарајућу међународну заштиту. Мађарски закони нису у складу са међународним правом, и то може да буде аргумент Србије да не прихвати мигранте из Мађарске назад“, објашњава Ковачевић.
Он додаје да се по новим прописима избеглицама ускраћује право да затраже азил у Мађарској, јер се Србија сматра сигурном земљом.
„Дакле, свим мигрантима који су се после 15. септембра нашли на мађарској територији неће се разматрати захтев за азил, што није у складу са међународним правом. Европска унија мора да се договори на који начин да реши ово питање“, каже Ковачевић. Он напомиње да је Мађарска херметички затворена, и да је могуће да ће мигранти потражити нови пут ка ЕУ преко Босне и Хрватске, па чак и Румуније.
Радош Ђуровић из Центара за помоћ и заштиту тражиоцима азила каже да ће због мађарске одлуке многи бити враћени у Србију, а онда ће се поставити питање где их сместити.
„Скупљаће се близу граничног појаса, а тамо имамо само транзитни камп на отвореном који није прилагођен лошим временским условима. По центрима за азил који нису у Војводини имамо само 800 места. Систем не може да одговори масовном приливу људи“, каже Ђуровић.
Вулин очекује главни притисак на северним границама, и најављује да ће Сомбор, Кикинда, Кањижа, Суботица и Шид добити читав низ мањих центара привременог карактера где ће избеглице бити смештене. Српски министар је уверен да ће мигранти пронаћи пут до жељеног одредишта.
