Вашингтон први пут од распада Совјетског Савеза ревидира и ажурира планове акција у случају војног сукоба са Москвом.
Западни медији наводе, позивајући се на своје изворе у Пентагону и Стејт департменту, да се ови планови развијају у два правца: акције САД у саставу НАТО-а, у случају да Русија нападне једну од чланица Алијансе, и акције САД ван Северноатлантског савеза. У оба случаја планови се разматрају као могући одговор „на руску инвазију у балтичким земљама“.
Нови планови се, међутим, не фокусирају на традиционалне методе рата, већ на „хибридне“, које је Русија, према мишљењу Пентагона, користила на Криму и на истоку Украјине. Овде се мисли на сајбер нападе, пропагандни утицај и споља контролисане протесте.
„Планови који се тичу Русије су после распада СССР-а лежали на полици, скупљајући прашину“, наводи „Форин полиси“, додајући да после 1991. године САД нису посматрале Русију као земљу која представља претњу Западу.
„Чак ни рат са Грузијом 2008. године није променио овај приступ. Али, до обрта је дошло у пролеће 2014, после ’зелених човечуљака‘ на Криму и присаједињења полуострва Русији“, каже се у чланку.
Амерички војни аналитичари су, међутим, проценили да у случају руског напада на балтичке земље НАТО не би био у стању да их заштити и зато су, кажу, приступили овој „работи“.
„С обзиром на тренутну безбедносну ситуацију, а узимајући у обзир акције Русије, постало је очигледно да морамо да допунимо планове реаговања у случају агресије против било ког НАТО савезника“, изјавио је неименовани извор, високог ранга, америчког Министарства одбране.
Имајући у виду „посткримску“ геополитичку реалност где „Русија више није партнер већ потенцијална претња", Пентагон је решио да „отресе прашину са тих планова и да их ревидира“, наводи „Форин полиси“.
Магазин пише да аналитичари Пентагона праве планове акција за све теоретски могуће сценарије — „од оружаног сукоба са Северном Корејом до напада зомбија“. Ови планови имају различите приоритете, и њихов развој се заснива на вероватноћи догађаја.
Занимљиво је, међутим, да је цела прича о „руској претњи“ и могућој „руској инвазији на балтичке земље“ покренута и пласирана у тренутку док НАТО звецка оружјем око руских граница.
Војне вежбе НАТО-а „Непоколебљиви врх 2015“ одржаће се у Летонији од 20. до 25. септембра, а на њима ће учествовати чак 24 генерала из 13 земаља НАТО-а, Финске и Шведске.
Како се наводи, циљ ових обука је да се побољша способност високих официра и команданата у планирању и спровођењу заједничких операција.
„НАТО на располагању има огромне ресурсе и они ефикасно могу да заштите балтички регион“, изјавио је данас заменик врховног команданта НАТО за Европу Адријан Бредшоу.
Коментаришући медијске извештаје о томе да могу постојати потешкоће са премештањем борбене технике по региону, британски генерал је нагласио да „исте потешкоће може да има и агресор“.
Подсећамо да се у Летонији истовремено одржавају и војне вежбе „Сребрна стрела 2015“, које су почеле 14. септембра а трајаће до краја месеца, а на којима учествује више од 1.000 војника Оружаних снага САД, Велике Британије, Летоније, Данске, Канаде и Немачке. Војне вежбе активно се одржавају и у суседној Литванији.
Односи Русије и НАТО-а су се знатно погоршали у последње две године, након што је на истоку Украјине започео грађански рат и након што је Крим ушао у састав Русије.
Шеф Пентагона Ештон Картер је крајем августа изјавио да му се чини да руски председник Владимир Путин „води Русију у правцу све веће конфронтације са Западом“. Он је рекао да је политика званичне Москве у многим аспектима антагонистичка према САД, и назвао је Русију „егзистенцијалном претњом“ за Вашингтон, имајући у виду нуклеарни арсенал који РФ поседује.
Претходно је командант Здруженог комитета начелника штабова оружаних снага САД Џозеф Данфорд рекао да је Русија за САД „претња број један".
Подсетимо, у децембру 2014. године Русија је усвојила нову војну доктрину земље према којој највећу безбедносну претњу по Русију представља јачање НАТО близу њених граница.
У јулу ове године објављена је Национална војна стратегија Пентагона у којој се Русија представља као „ревизионистички расположена држава, која не поштује суверенитет својих суседа и спремна је да примени силу“.
Званична Москва је такве амбиције више пута демантовала.
