„Грозно, грозно, каква Унија! Па видите ли шта нам раде?“ револтирано узвикује старија госпођа враћајући се са пијаце.
„Не мислим да треба да им се прикључимо. Ево какви су према нама, види се сада са избегличком кризом. Ми јесмо део Европе, али не мислим да бисмо процветали“, изјављује младић који је кренуо на факултет;
„ЕУ?! Видите да злотвори ништа не раде! Праве нам проблем, хоће да нам врате они некога кога ми нисмо тражили ни хтели — то је лудост!“, видно изнервирано одговара господин шетајући пса Дорћолом.
„Тренутно имам баш помешано мишљење. У суштини треба да уђемо због закона и неке регулације која овде или не постоји или се не примењује“, кратко одговара млада жена која жури на посао, а после ње наставља госпођа средњих година док чека аутобус:
„Сматрам да ЕУ нема неку дугу будућност како је кренула. Самим тим није ни нека судбина ни перспектива Србије да улази у Унију. Они су мени пали на пар људских ствари, све остало је надградња. Ако ту закажете, све друго просто није нормално, није ни изводљиво и није за опште добро“.
Ово су неки од одговора анкетираних Београђана на питање Спутњика: Какав је ваш став према Европској унији и да ли сте за улазак Србије у исту?
Резултати последње званичне анкете коју је спровела агенција за истраживање тржишта „Фактор +“ крајем прошлог месеца, указују на то да долази до пада поверења грађана у Европску унију. Како каже Владимир Пејић, директор ове агенције, пад није у некој значајној мери али је тренд евидентан.
„Људи су једноставно конфузни и немају неки став према томе да ли би Србија требало да уђе у ЕУ или не, али је свакако све мањи број оних који су за. Више је разлога за то осим неких сталних условљавања и нових захтева. Постоји и једна ситуација где грађани Србије не виде неке конкретне потезе и помоћ Европске уније Србији, а исто тако и једно прилично лоше стање у самој ЕУ, почев од економске ситуације у Грчкој, па до мигрантске кризе која се захуктала. Ефекте свега тога када је у питању јавно мњење и однос према ЕУ ћемо тек видети“, изјавио је Пејић за Спутњик.
Цвијетин Миливојевић, новинар и директор агенције за односе са јавношћу „Прагма“, објашњава да је поента анкете поставити прецизно и конкретно питање. По њему се већина агенција за истраживања бави спиновањем у корист еврофанатика, а из њихових питања се извлаче резултати који се тумаче како у овом тренутком жели преовлађујућа државна политика, а то јесте да ЕУ нема алтернативу. Он је рекао да се, према последњим истраживањима његовог тима, убедљива већина, чак негде до 80 одсто грађана изјаснило негативно по питању уласка Србије у ЕУ.
Центар за слободне изборе и демократију је последње истраживање на тему жеље грађана Србије да приступе ЕУ и НАТО-у спровео у јуну ове године. Према тадашњим резултатима, 50 одсто грађана Србије је у том тренутку подржавало улазак Србије у ЕУ.
„С обзиром на то да имамо неке налазе од претходних година и можемо да пратимо одређене трендове, стиче се утисак да је дошло до пада поверења у ЕУ и смањења броја грађана који би подржали улазак Србије у исту. Уколико направимо поређење са крајем 2013. када је 2/3 грађана (66 одсто) у том тренутку подржавало улазак Србије у ЕУ, јасно се види да је пад од скоро 1/5 грађана (16 одсто) у односу на тај период значајан резултат у овом моменту. Тренутно око 50 одсто становништва подржава улазак Србије у ЕУ, али не знамо да ли је дошло до одређених промена с обзиром на мигрантску кризу која је ескалирала током лета у Србији. Генерално не можемо да оценимо да ли је то утицало на став грађана по том питању у овом тренутку“, изјавио је за Спутњик Иво Чоловић, координатор програма ЦЕСИД-а.
Иако још увек нема званичних резултата о ставу грађана Србије према прикључивању Европској унији након њеног непромишљеног руковођења избегличком кризом, једно је сигурно. Кад год је Европи ишло добро, расла су очекивања и евроентузијазам у Србији. Када јој је кренуло лоше, то се показало и на ставу овдашњег јавног мњења према еврочланству.
