Четврти члан групе Миодраг Мумовић удаљен је из Позоришта „18. септембар“, гдје се одржавао скуп, са образложењем да није понио личну карту, иако је са собом имао возачку дозволу.
Иако су синоћ испуњени формални разлози полиције, провјера идентитета и јавна опомена због снимања службеног возила, имајући у виду критички став групе „Алтернатива“ о НАТО интеграцијама и осталим политикама Владе, јасно је да је ријеч о притисцима како би трибина протекла у духу непостојања другачијег става, духу какав карактерише читаву досадашњу атлантистичку кампању.
„Алтернатива Црна Гора је група грађана која његује дијалог различитости. На позив господина Александра Дедовића, координатора НВО ’Алфа Центар‘, дошли смо да са њим и са људима супротног мишљења размијенимо аргументе на тему НАТО интеграција. Нажалост, у тој намјери спријечила нас је полиција. Нема ништа лично у свему овоме, ми заиста желимо да вјерујемо у то. Оно што нам је засметало је то да се ’притисак‘ унутар те организације лако каналише на нас обичне грађане/ке“, каже за Спутњик први човјек „Алтернативе“ Веско Пејак.
Пејак каже да је ријеч о потреби да се „не таласа“ и да се „клима главом“, што је потреба која је постала, како каже, тако јака, да је један дио људи у институцијама добио страх од различитости.
„Проблем настаје када се против тога страха боре на некоректан начин. Вјерујте да смо помислили да се Црна Гора вратила у вријеме окупације 1943. године и да су кукасти крстови око нас. Ма колико човјек доживио разочарења у неке људе унутар система, никада није спреман за још. ’Алтернатива‘ ће и даље наставити да поставља ’незгодна‘ питања јер су та питања потпуно нормална за сваку развијену земљу. Та питања и одговори на њих неку земљу и чине развијеном“, каже Пејак.
Бојан Ђуровић, који је на силу спроведен у станицу полиције, за Спутњик, с обзиром на то да није добио прилику да постави питање премијеру, каже да ову прилику жели да искористи да га пита: „Да ли ће улазак у НАТО убрзати запослење оних 40.000 људи, с обзиром на то да ја, као незапослен, и даље чекам?“
Са Бојаном у полицији, умјесто на трибини, завршио је и Никола Безмаревић. Синоћ се, каже, први пут у животу осјетио угроженим.
„Као да не припадам ни овој земљи, ни овом друштву, ни овом времену. Осјетио сам се као грађанин другог реда, јер ми је самом забраном присуства јавној дебати ускраћено право на слободу говора и кретања. Нијесам добио прилику да искажем свој став поводом свега тога. Касније сам чуо да је премијер поставио питање — гдје су ти неистомишљеници? Јавно желим да му кажем да тих неистомишљеника има много више него што он мисли, и да их он затвара и хапси да то не би створило ону праву слику у Црној Гори. Та слика коју он представља је лажна“, каже Безмаревић.
Безмаревић појашњава да је ухапшен од стране неуниформисаног лица, који се није ни легитимисао, ни показао значку, те да му је тим чином ускраћено право на слободу кретања.
„Ухапшени смо неосновано, без икаквог разлога, како би они рекли — чисто информативно. Тек су нам у станици Полиције Никшић тражена документа како би нас легитимисали. Написана ми је казна за непосједовање личних докумената у износу од 60 еура, коју, наравно, нисам прихватио да потпишем, јер сам прочитао изјаву полиције, која је 100 одсто нетачна. За крај бих поставио једно питање премијеру: Да ли је ово та демократија о којој он прича“, каже он.
Док су они били у полицији, онемогућени да уђу на јавну трибину, Ђукановић је у сали, међу истомишљеницима, између осталога, казао како је „Црна Гора одлучила да изађе из цивилизацијског круга балканског лутања, тумарања, пребројавања по националним основама и да уђе у други цивилизацијски круг, круг Европске уније“.
Синоћни инцидент само је последњи у низу сличних репресалија, каква је и она са прославе рођендана НАТО-а, 4. априла, на централном градском тргу у Подгорици, када су, такође под изговором легитимисања, пролазници привођени у полицију.