Бриселске назови технократе, које заплетене у ексел табеле просипају решења управљања свима који су иза авлије од 28 земаља, понашају се неупоредиво горе него српски шалтерски службеници. Наиме, они већ месецима пред очима целог света пребацују одговорност са једних на друге, жале се на систем и Бога, и понешто нотирају док чекају да проври вода за кафу. За све то време, избеглице које несмањено долазе преко Грчке и Италије проживљавају већу тортуру него онај грађанин који сатима чека у реду, а онда кад напокон дође на шалтер мора да се сагне и говори кроз малени отвор. Избеглице чак и не говоре, тачније не дају им да проговоре.
Разрушили су им домове, ускратили право на миран сан, а сад неће да признају да им брутално краду будућност. Свима је постало јасно да свака конференција, округли сто или радна група коју сазову тамошњи чиновници значи само једно: ми немамо појма како ово да решимо. Али, мало ћемо да се замајавамо и много више вас да замајавамо.
Превити табане је људски
Србија се — како власт, тако и грађани и опозиција — понела изворно хришћански, напросто човечански и избеглима помаже колико год може. Европа, та велика мама чији апаратчици знају да издају оштра саопштења ако се негде на простору Балкана, а поготову Србије, побију и два врапца у песку — сад неће да призна да не зна како да се извуче из правила које је сама прописала. Ни сто спинова не помаже ако је очигледно да одбијањем азила избеглицама кршите сопствене законе, али и норме понашања које намећете другима.
Писали смо да је кота одбране Немачке померена на Хоргош и Батровце, а све питајући се: шта спречава Грчку, Бугарску, Хрватску, Словенију, Словачку и понајвише Мађарску да само пусте избеглице ка онима који су их ономад позвали да дођу? Ко их омета да избеглицама превију табане и окрепе их на путу за Немачку, па таман хрватски премијер Зоран Милановић све ове државе назвао обичним коридором, како пре неки дан окарактериса Србију.
Силне новце је Мађарска, а пре ње Бугарска, потрошила на дизање зидова, Хрватска направи проблем како Србији тако и сопственим компанијама, а све је могло да буде решено једном речју: прођите. Тако је само рекла Србија. И Италија.
Берлински пробој „минама“ поплочан
Међутим, очито неко не жели да они прођу. Или бар не жели да избеглице у толиком броју прођу.
„Чак и ако неким чудом успемо сутра решити сиријски проблем, Либија ће остати отворен и неконтролисан коридор за Европу, барем док не успемо онде поновно изградити државу. А иза Либије постоји цела Африка“, рече Федерика Могерини, висока представница ЕУ за спољну политику, сугеришући да ће се ЕУ и даље суочавати са великим приливом избеглица.
Дакле, квака је баш у овоме. У великом броју избеглица који би некако морао да буде заустављен.
Логика каже да ако у Сирији чују како њихови сународници сасвим лагодно пролазе и долазе до Берлина, онда ће кренути далеко више њих него кад чују да на том берлинском пробоју има превише „мина“ и свакојаких препрека. Било које друго решење изазваће домино ефекат, прво оних са зараћених, а потом и оних са мирних али сиромашних и бесперспективних подручја.
„Дописник Би-Би-Сија је употребио згодно поређење сукоба Хрватске и Србије са школом и ЕУ као учитељицом. Но, ЕУ је овде заправо онај што деци испред школе — продаје циглу“, написао је на свом твитер налогу редитељ Срђан Драгојевић. Ово „продао му је циглу“ је слободан превод и колоквијални говор за продају у којој купац не добија ништа. Или добија нешто лоше, бофле робу.
Ваљда је зато ЕУ, расправљајући о расподели 120.000 избеглица (а само преко Србије их је до сада прешло преко 170.000), у закључцима додала да ће ојачати и одбрану граница. Од кога? Од чега? Зашто?
Па зар Европска унија није настала на идеји брисања граница? Зар њена претеча, Европска економска заједница, није настала на идеји брисања економских граница. Зар није Немачка баш та којој највише одговара слободан проток људи и роба? Да, одговара јој, али док протиче њена роба и док њена економија бележи далеко веће амплитуде раста кад је у склопу ЕУ. Али ако то неко покуша да наруши, онда им то не одговара.
Кажу да Виктор Орбан и Зоран Милановић једним делом поступају како поступају у страху од десничарског ХДЗ-а у Хрватској, односно партије Јабик у Мађарској, али се чини да ништа раширенијих руку ни Немци ни остали народи у Европи не чекају Сиријце. Изгледа да је и мађарском премијеру Виктору Орбану пукло трпило па последњих дана понавља да ако је његова бодљикава жица толики проблем, они могу и да пусте избеглице. Орбаново понављање није погрешно читати и као упозорење.
Ако Орбан напокон поступи као Србија, онда пред напаћеним људима са Блиског истока и Африке остаје само невидљиви али вишеструко подупрт зид Ангеле Меркел. Вишемесечно европско нечињење може да значи да Европа неће избеглице. Само то још нико неће и не сме да каже. А то опет значи и да ће Немачка морати додатно да армира зид сопствене одбране. Који ће избегли моћи и да пипну. Плакање им помоћи не може, јер такав Ангелин зид избегличким сузама не верује.
