Ивица Дачић је истакао да је Србија на свим нивоима показала спремност да се, у границама својих могућности, суочи са том ситуацијом и одговорно уради свој део посла, што је наишло на позитивне оцене ЕУ и широм света.
„У том контексту, неопходна нам је солидарност, помоћ и подршка, укључујући и финансијску, наших развијенијих партнера, посебно из ЕУ, јер Србија, упркос показаној доброј вољи и спремности да поднесе своје део терета и одговорности, са овим проблемом не може да изађе на крај препуштена сама себи“, навео је Дачић, преноси Танјуг.
Додао је да је без решавања питања миграната и избеглица, који су акутни проблеми овог тренутка, постављене високе циљеве одрживог развоја немогуће испунити.
Дачић је подсетио да је пре неколико дана усвојена нова трансформативна агенда одрживог развој до 2030. године, којом је истакнуто да све рањиве групе људи морају да буду оснажене, међу којима су свакако избеглице, интерно расељена лица и мигранти.
„Усагласили смо предузимање даљих мера и активности како би се изашло у сусрет потребама људи који живе у регионима погођеним комплексним хуманитарним ситуацијама, као и тероризмом“, подсетио је Дачић.
Дачић је говорио на пратећем догађају 70. заседања Генералне скупштине Уједињених нација посвећеном миграцијама и избеглицама у контексту нове развојне агенде.
Говорећи на тему миграција, српски шеф дипломатије је нагласио да актуелна криза показује узајамну повезаност међусобно удаљених подручја у данашњем свету и указује на потребу за изналажењем свеобухватних решења.
„Активан однос и примена циљева одрживог развоја који укључују смањење сиромаштва и поштовање људских права, кључни су чиниоци одрживог развоја и допринеће стабилизацији прилика у земљама у којима постоје кризна жаришта“, рекао је Дачић.
Према његовим речима, у том процесу, поред координације држава, УН имају најистакнутију улогу пружањем подршке чланицама у процесу примене развојне агенде до 2030. године.
„Србија је најдиректније заинтересована за ову врсту сарадње“, истакао је Дачић и додао да је Србија једна од земаља која је на главној транзитној рути великог таласа миграната из ратом захваћених подручја и да свакодневно хиљаде људи користе балканску руту како би дошле до земљама Европске уније.
„Од почетка ове године до средине септембра државну границу Србије прешло је више од 170.000 миграната. Иако њихова жељена дестинација није Србија, већ државе–чланице ЕУ, за нас то представља нову, веома комплексну врсту изазова“, нагласио је министар.
Дачић је додао да Србија, у суочавању са тим изазовом, доследно показује одговорност и конструктивност, као и спремност да заједно са својим европским партнерима трага за решењем.
Сматра да су хитни и усаглашени међународни напори неопходни, нарочито напори који су усмерени на решавање криза и заустављање сукоба у земљама порекла.
„Без активног дијалога, уз подршку међународне заједнице, са циљем решавања криза у овим земљама, не може се очекивати ни адекватан, кохерентан и свеобухватан одговор на мигрантску кризу са којом се суочавамо, усмерен ка узроцима и коренима проблема“, указао је Дачић.
Он сматра да је једино право и ефикасно решење стабилизација кризних подручја, на чему је потребно што одлучније радити како би се постигла дугорочна решења и створили услови за повратак избеглица и миграната.
Дачић је истакао и да Србија, нажалост, има непосредна и болна искуства са избеглицама и интерно расељеним лицима.
„У Србији још борави 44.000 избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине, о којима се бринемо већ две деценије, а од 220.000 интерно расељених лица која су напустила Косово и Метохију после 1999. године, својим домовима се вратило само 1,9 одсто њих“, рекао је он.
Дачић је додао да Србија има обавезу према њима, јер тај проблем није ништа мањи од проблема миграната са Блиског Истока и из Африке.
„Управо то што је српски народ и сам у блиској прошлости био приморан на миграције и спасавање живота пред ратним дешавањима, помаже да разумемо ситуацију у којој су се нашли људи из кризних подручја Блиског истока и Африке и чини нас осетљивим за њихове проблеме“, рекао је шеф српске дипломатије.
У говору, Дачић је закључио да решење не може бити у парцијалним и локалним корацима, као што су затварање граница или подизање ограда, већ у сарадњи и координацији на нивоу ЕУ и међународне заједнице у целини.
