Говорећи о наступима светских лидера на ГС УН, бивши амбасадор Србије у УН Феодор Старчевић рекао је у емисији „Свет са Спутњиком“ да је руски председник Путин, својим говором „заиста вратио лопту на поље разума“.
„Ту нема ниједне речи коју треба променити или око које треба дебатовати. Тачно је онако како јесте. Русија својим ставовима представља баријеру неразуму, а понекад чак и лудилу у свету, и зато је интерес највећег броја земаља и највећег броја људи на овој планети да Русија активно игра улогу у решавању садашњих светских проблема“, поручио је Старчевић.
„Састанак Путина и Обаме морао је да се заврши договором, јер се у супротном не би ни састајали. Обама је морао да прихвати понуду Путина, јер је то била понуда која се не одбија“, изјавила је Љубинка Милинчић, главна уредница радија и портала „Спутњик“. Она је истакла да је било неопходно да се Русија активно укључи у решавање сукоба у Сирији и да је ово почетак једног дугог процеса решавања проблема.
„Сви покушаји Америке да са својим савезницима у Сирији успостави стање блиско њеном схватању нису успели, па им је сусрет са председником Путином добро дошао за излаз да се ситуација у Сирији не препусти Исламској држави, већ да се организују снаге способне и вољне да нанесу коначне ударе тој организацији. То могу само легитимне снаге Сирије председника Асада, а одлука Русије да стане чврсто на страну законите владе Сирије изражава то уверење да се само снажном акцијом може довршити борба против ИД“, изјавио је бивши шеф дипломатије СР Југославије Владислав Јовановић.
Говорећи о захтеву приштинских власти за пријем Косова у Унеско, амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић је поручио да „чак и када би власти у Приштини имале најбоље намере да чувају српско културно наслеђе, треба знати да се оно налази у непријатељском окружењу, тако да се и данас мора чувати и то полицијом и војним јединицама Кфора“.
„У тој ситуацији сматрам да не би требало разговарати о томе да Косово постане чланица Унеска, чак и када би Косово било држава, а понављам оно са становишта Резолуције 1244 није држава. Разговор о томе би био преурањен, јер једноставно нема никаквих гаранција да би наше културно наслеђе, које има универзални значај, заиста било чувано и поштовано“, навео је српски амбасадор.
„Чињеница да се Косово кандидује за чланство у Унеску показује да политика савезништва са Западом, коју води данашња Србија, није успела ни за милиметар да промени непомирљив став Запада у косовском питању. Да је до те промене дошло, западне силе лако су могле да одговоре приштинску власт од истицања своје кандидатуре“, истакао је у емисији „Свет са Спутњиком“ професор Универзитета у Београду Леон Којен.
Историчар Милош Ковић и доцент Правног факултета у Београду Милош Јовановић сложили су се да покушај приштинских власти да Косово постане члан Унеска представља покушај прекрајања историје и намеру да се преузимањем српске културне и духовне баштине на Косову избришу докази о постојању српског народа на тој територији.
